Job 32
1 Ces trois hommes cessèrent de répliquer à Job, parce qu’il se considérait comme juste.
Тада престаше она три човека одговарати Јову, јер се чињаше да је праведан.
2 Alors Elihou, fils de Barakhel, le Bouzite, de la famille de Râm, entra en colère. Il en voulait à Job d’affirmer son innocence devant Dieu.
А Елијуј, син Варахилов од Вуза, рода Рамовог, разгневи се на Јова што се сам грађаше праведнији од Бога;
3 Et il en voulait aussi à ses trois amis de n’avoir plus trouvé de quoi répliquer, après avoir condamné Job.
И на три пријатеља његова разгневи се што не нађоше одговора и опет осуђиваху Јова.
4 Or, Elihou avait attendu d’adresser la parole à Job, parce que les autres étaient plus âgés que lui.
Јер Елијуј чекаше докле они говораху с Јовом, јер беху старији од њега.
5 Mais, quand Elihou vit que ces trois hommes n’avaient plus de réponse à la bouche, sas colère s’enflamma.
Па кад виде Елијуј да нема одговора у устима она три човека, распали се гнев његов.
6 Et Elihou, fils de Barakhel, le Bouzite, prit la parole et dit: je suis jeune d’années et vous êtes vieux; c’est pourquoi j’étais intimidé, et je craignais de vous faire connaître mon avis.
И проговори Елијуј син Варахилов од Вуза, и рече: Ја сам најмлађи, а ви сте старци, зато се бојах и не смех вам казати шта мислим.
7 Je me disais: "C’Est à la vieillesse de parler, au grand âge d’enseigner la sagesse."
Мишљах: нека говори старост, и многе године нека објаве мудрост.
8 Mais celle-ci est chez les hommes une inspiration divine; le souffle du Tout Puissant les rend intelligents.
Али је дух у људима, и Дух Свемогућег уразумљује их.
9 Ce ne sont pas les plus âgés qui sont le plus sages, ni les vieillards qui comprennent ce qui est juste.
Велики нису свагда мудри, и старци не знају свагда шта је право.
10 Voilà pourquoi je dis: "Ecoute-moi donc, je veux exposer, moi aussi, mon opinion."
Зато велим: послушај ме да кажем и ја како мислим.
11 Voyez, j’étais dans l’attente de vos paroles, je dressais l’oreille à vos raisonnements, espérant que vous iriez au fond des choses.
Ето, чекао сам да ви изговорите, слушао сам разлоге ваше докле извиђасте беседу.
12 J’Étais suspendu à vos lèvres, et voilà que personne de vous n’a réfuté Job, personne n’a répondu à ses paroles.
Пазио сам, али гле, ни један од вас не сапре Јова, не одговори на његове речи.
13 Gardez-vous de dire: "Nous nous sommes trouvés en face de la sagesse: Dieu peut triompher de lui, non un homme!"
Може бити да ћете рећи: Нађосмо мудрост, Бог ће га оборити, не човек.
14 Ce n’est pas contre moi qu’il a dirigé ses discours, et je ne le combattrai pas avec vos paroles.
Није на ме управио беседе, ни ја му нећу одговарати вашим речима.
15 Les voilà éperdus! Ils ne répondent plus; on leur a enlevé le don de la parole!
Смели су се, не одговарају више, нестало им је речи.
16 J’Attendrais vainement, car ils ne parlent plus, ils se tiennent cois, ils n’ont plus rien à répliquer.
Чекао сам, али не говоре, стадоше, и више не одговарају.
17 Je veux donc, moi aussi, répondre pour ma part, exposer mon opinion, moi aussi.
Одговорићу и ја за се, казаћу и ја како мислим.
18 Car je suis plein de discours: l’esprit qui anime mon sein m’oppresse.
Јер сам пун речи, тесно је духу у мени.
19 Oui, mon sein est comme un vin non débouché, il éclate comme des outres neuves.
Гле, трбух је мој као вино без одушке, и распукао би се као нов мех.
20 Laissez-moi donc parler, et ce sera un soulagement pour moi: je vais ouvrir mes lèvres et répliquer.
Говорићу да одахнем, отворићу усне своје, и одговорићу.
21 Loin de moi de faire acception de personnes et de flatter qui que ce soit!
Нећу гледати ко је ко, и човеку ћу говорити без ласкања.
22 Car j’ignore l’art de la flatterie: sans cela mon Créateur aurait vite fait de me supprimer.
Јер не умем ласкати; одмах би ме узео Творац мој.
