Job 28
1 Certes, il existe des mines pour l’argent et des gîtes pour 'l’or que l’on affine.
Да, сребро има жице, и злато има место где се топи.
2 Le fer est extrait du sol, et la roche, fondue, donne du cuivre.
Гвожђе се вади из праха, и из камена се топи бронза.
3 Le mineur a posé des limites à l’obscurité; jusqu’aux extrêmes profondeurs il va chercher le minerai caché dans les ténèbres et l’ombre de la mort.
Мраку поставља међу, и све истражује човек до краја, и камење у тами и у сену смртном.
4 Il perce des tranchées à l’écart des habitations; ignoré du pied des passants, il est suspendu et ballotté loin des hommes.
Река навре с места свог да јој нико не може приступити; али се одбије и одлази трудом човечјим.
5 La terre d’où sort le pain, ses entrailles sont bouleversées comme par le feu.
Из земље излази хлеб, и под њом је друго, као огањ.
6 Ses pierres sont des nids de saphirs, et là s’offre au regard la poudre d’or.
У камену је њеном место сафиру, а онде је прах златни.
7 On y arrive par un chemin que l’oiseau de proie ne connaît pas, que l’œil du vautour ne distingue point.
Те стазе не зна птица, нити је виде око крагујево;
8 Les fauves altiers ne l’ont pas foulé, le lion ne l’a pas franchi.
Не угази је младо зверје, нити њом прође лав.
9 Le mineur porte la main sur le granit, et il remue les montagnes jusqu’à leur racine.
На кремен диже руку своју; превраћа горе из дна.
10 Il perce des galeries à travers les roches, et son œil contemple les plus rares richesses.
Из стене изводи потоке, и свашта драгоцено види Му око.
11 Il aveugle les voies d’eau pour empêcher Ies infiltrations et amène au jour ce qui était caché.
Уставља реке да не теку, и шта је сакривено износи на видело.
12 Mais la Sagesse, où la trouver? Où est le siège de la Raison?
Али мудрост где се налази? И где је место разуму?
13 Le mortel n’en connaît pas le prix, elle est introuvable au pays des vivants.
Не зна јој човек цене, нити се находи у земљи живих.
14 L’Abîme dit: "Elle n’est pas dans mon sein!" Et la mer dit: "Elle n’est pas chez moi!"
Бездана вели: Није у мени; и море вели: Није код мене.
15 On ne peut l’acquérir pour de l’or de choix, on ne l’achète pas au poids de l’argent.
Не може се дати чисто злато за њу, нити се сребро измерити у промену за њу.
16 L’Or d’Ophir ne correspond pas à sa valeur, ni l’onyx précieux, ni le saphir.
Не може се ценити златом офирским, ни драгим онихом ни сафиром.
17 Ni or ni verre ne peuvent rivaliser avec elle; aucun vase d’or fin ne paie son prix.
Не може се наједначити с њом ни злато ни кристал, нити се може променити за закладе златне.
18 Ni corail ni cristal n’entrent en compte; la possession de la sagesse vaut mieux que les perles.
Од корала и бисера нема спомена, јер је вредност мудрости већа него драгом камењу.
19 La topaze d’Ethiopie ne l’égale point; on ne peut la mettre en balance avec l’or pur.
Не може се с њом изједначити топаз етиопски, нити се може ценити чистим златом.
20 Oui, la Sagesse d’où vient-elle? Où est le siège de la Raison?
Откуда, дакле, долази мудрост? И где је место разуму?
21 Elle se dérobe aux yeux de tout vivant, elle est inconnue à l’oiseau du ciel.
Сакривена је од очију сваког живог, и од птица небеских заклоњена.
22 L’Abîme et la mort disent: "De nos oreilles nous avons entendu parler d’elle."
Погибао и смрт говоре: Ушима својим чусмо славу њену.
23 C’Est Dieu qui en sait le chemin, c’est lui qui en connaît le siège.
Бог зна пут њен, и познаје место њено.
24 Car ses regards portent jusqu’aux confins de la terre; tout ce qui est sous les cieux, il le voit.
Јер гледа до крајева земаљских и види све што је под свим небом.
25 Lorsqu’il donna au vent son équilibre et détermina la mesure des eaux,
Кад даваше ветру тежину, и мераше воду мером,
26 lorsqu’il traça sa loi à la pluie et sa voie à l’éclair sonore,
Кад постављаше закон дажду и пут муњи громовној.
27 c’est alors qu’il l’a vue et appréciée à sa valeur, c’est alors qu’il en a marqué la place et pénétré le fond,
Још је онда виде и огласи је, уреди је и претражи је.
28 et il a dit à l’homme: "Ah! La crainte du Seigneur, voilà la Sagesse; éviter le mal, voilà la Raison."
А човеку рече: Гле, страх је Божји мудрост, и уклањати се ода зла јесте разум.
