Psaumes 69
1 Au chef de musique. Sur Shoshannim. De David. Sauve-moi, ô Dieu! car les eaux [me] sont entrées jusque dans l’âme.
Помози ми, Боже, јер дође вода до душе.
2 Je suis enfoncé dans une boue profonde, et il n’y a pas où prendre pied; je suis entré dans la profondeur des eaux, et le courant me submerge.
Пропадам у дубоком глибу, где нема дна; тонем води у дубине, и вали ме затрпавају.
3 Je suis las de crier; mon gosier est desséché; mes yeux se consument, pendant que j’attends mon Dieu.
Изнемогох вичући, промуче ми грло, побелеше ми очи погледајући Бога.
4 Ceux qui me haïssent sans cause sont plus nombreux que les cheveux de ma tête; ceux qui voudraient me perdre, qui sont à tort mes ennemis, sont puissants; ce que je n’avais pas ravi, je l’ai alors rendu.
Оних који мрзе на ме низашта има више него косе на глави мојој; осилише који хоће да ме погубе, лажљиви непријатељи моји. Шта нисам отимао, ваља да вратим.
5 Ô Dieu! tu connais ma folie, et mes fautes ne te sont pas cachées.
Боже! Ти знаш је ли у мени безумље, и кривице моје нису сакривене од Тебе.
6 Que ceux qui s’attendent à toi ne soient pas rendus honteux à cause de moi, Seigneur, Éternel des armées! Que ceux qui te cherchent ne soient pas rendus confus à cause de moi, ô Dieu d’Israël!
Немој да се постиде у мени који се уздају у Тебе, Господе, Господе над војскама! Немој да се посраме у мени који траже Тебе, Боже Израиљев!
7 Car à cause de toi j’ai porté l’opprobre, la confusion a couvert mon visage.
Јер Тебе ради подносим руг, и срамота попаде лице моје.
8 Je suis devenu un étranger à mes frères, et un inconnu aux fils de ma mère;
Туђин постадох браћи својој, и незнан синовима матере своје.
9 Car le zèle de ta maison m’a dévoré, et les outrages de ceux qui t’outragent sont tombés sur moi.
Јер ревност за кућу Твоју једе ме и ружења оних који Тебе руже падају на ме.
10 Et j’ai pleuré, mon âme était dans le jeûne; et cela m’a été en opprobre.
Плачем, постим се душом својом, и то ми се прима за зло;
11 J’ai pris aussi un sac pour mon vêtement, et je leur suis devenu un proverbe.
Место хаљине облачим врећу, и бивам им прича.
12 Ceux qui sont assis dans la porte parlent contre moi, et je sers de chanson aux buveurs.
О мени се разговарају седећи на вратима, пијући вино певају ме.
13 Mais, pour moi, ma prière s’adresse à toi, Éternel, en un temps agréé. – Ô Dieu! selon la grandeur de ta bonté, réponds-moi selon la vérité de ton salut.
А ја се молим Теби, Господе; време је да се смилујеш, Боже; по великој милости својој услиши ме, јер је истинито спасење Твоје.
14 Délivre-moi du bourbier, et que je n’y enfonce point; que je sois délivré de ceux qui me haïssent et des profondeurs des eaux.
Извади ме из глиба, да не пропаднем; да се избавим од ненавидника и из дубоке воде;
15 Que le courant des eaux ne me submerge pas, et que la profondeur ne m’engloutisse pas, et que le puits ne ferme pas sa gueule sur moi.
Да ме не узме вода на матицу, да ме не прождре пучина, и да не склопи јама нада мном ждрела свог.
16 Réponds-moi, ô Éternel! car ta gratuité est bonne; selon la grandeur de tes compassions, tourne-toi vers moi;
Услиши ме, Господе, јер је благост Твоја милосрдна, по великој доброти својој погледај ме.
17 Et ne cache pas ta face de ton serviteur, car je suis en détresse. Hâte-toi, réponds-moi.
Немој одвратити лице своје од слуге свог; јер ме је туга; похитај, услиши ме.
18 Approche-toi de mon âme, sois son rédempteur; rachète-moi à cause de mes ennemis.
Приближи се души мојој, избави је; насупрот непријатељима мојим избави ме.
19 Toi, tu connais mon opprobre, et ma honte, et ma confusion: tous mes adversaires sont devant toi.
Ти знаш под каквим сам ругом, стидом и срамотом; пред Тобом су сви непријатељи моји.
20 L’opprobre m’a brisé le cœur, et je suis accablé; et j’ai attendu que [quelqu’un] ait compassion [de moi], mais il n’y a eu personne, … et des consolateurs, mais je n’en ai pas trouvé.
Срамота сатре срце моје, изнемогох; чекам хоће ли се коме сажалити, али нема никога; хоће ли ме ко потешити, али не налазим.
21 Ils ont mis du fiel dans ma nourriture, et, dans ma soif, ils m’ont abreuvé de vinaigre.
Дају ми жуч да једем, и у жеђи мојој поје ме оцтом.
22 Que leur table soit un piège devant eux, et que ce qui tend à la prospérité leur soit un filet;
Трпеза њихова нека им буде мрежа и замка, то нека им буде плата.
23 Que leurs yeux soient obscurcis de sorte qu’ils ne voient pas, et fais continuellement chanceler leurs reins.
Нека им потамне очи њихове, да не виде, и њихове бедре раслаби засвагда.
24 Répands sur eux ton indignation, et que l’ardeur de ta colère les atteigne.
Излиј на њих јарост своју, и пламен гнева Твог нека их обузме!
25 Que leur demeure soit désolée, qu’il n’y ait personne qui habite dans leurs tentes.
Стан њихов нека опусти, и у њиховим шаторима нека не буде никога да живи.
26 Car ils persécutent celui que toi tu as frappé, et parlent pour la douleur de ceux que tu as blessés.
Јер кога си Ти поразио, они гоне, и умножавају јаде онима које си Ти ранио.
27 Mets iniquité sur leur iniquité, et qu’ils n’entrent pas en ta justice;
Мећи на њих кривицу за кривицом, да не дођу до правде Твоје.
28 Qu’ils soient effacés du livre de vie, et qu’ils ne soient pas inscrits avec les justes.
Нека се избришу из књиге живих, и с праведницима нек не буду записани.
29 Mais pour moi, je suis affligé et dans la douleur: que ton salut, ô Dieu, m’élève en un lieu de sûreté!
А ја сам ништ и болан; помоћ Твоја, Боже, нек ме заклони.
30 Je louerai le nom de Dieu dans un cantique, et je le magnifierai par ma louange;
Славићу име Божије у песми, величаћу Га у хвали.
31 Et cela plaira plus à l’Éternel qu’un taureau, un bœuf qui a des cornes et l’ongle divisé.
То је Богу милије од вола, од телета с роговима и с папцима.
32 Les débonnaires le verront, ils se réjouiront; vous qui cherchez Dieu, votre cœur vivra.
Видеће ништи и радоваће се. Који тражите Бога, оживеће срце ваше.
33 Car l’Éternel écoute les pauvres, et ne méprise pas ses prisonniers.
Јер Бог чује убоге, и сужања својих не оглуша се.
34 Les cieux et la terre le loueront, les mers et tout ce qui se meut en elles.
Нека Га хвале небеса и земља, мора и све што се у њима миче!
35 Car Dieu sauvera Sion, et bâtira les villes de Juda; et on y habitera, et on la possédera;
Јер ће Бог спасти Сион, сазидаће градове Јудине; и људи ће се онде населити и наследиће га.
36 Et la semence de ses serviteurs l’héritera, et ceux qui aiment son nom y demeureront.
И наслеђе ће се слуга Његових утврдити у њему и који љубе име Његово наставаће на њему.
