Psaumes 39
1 Au chef de musique, à Jeduthun. Psaume de David. J’ai dit: Je prendrai garde à mes voies, afin que je ne pèche point par ma langue; je garderai ma bouche avec une muselière pendant que le méchant est devant moi.
Рекох: Чуваћу се на путевима својим да не згрешим језиком својим; зауздаваћу уста своја, док је безбожник преда мном.
2 J’ai été muet, dans le silence; je me suis tu à l’égard du bien; et ma douleur a été excitée.
Бејах нем и глас не пустих; ћутах и о добру. Али се туга моја подиже,
3 Mon cœur s’est échauffé au-dedans de moi; dans ma méditation le feu s’est allumé, j’ai parlé de ma langue:
Запали се срце моје у мени, у мислима мојим разгоре се огањ; проговорих језиком својим:
4 Éternel! fais-moi connaître ma fin, et la mesure de mes jours, ce qu’elle est; je saurai combien je suis fragile.
Кажи ми, Господе, крај мој, и докле ће трајати дани моји? Да знам како сам ништа.
5 Voici, tu m’as donné des jours comme la largeur d’une main, et ma durée est comme un rien devant toi. Certainement, tout homme qui se tient debout n’est que vanité. (Sélah)
Ево с педи дао си ми дане, и век је мој као ништа пред Тобом. Баш је ништа сваки човек жив.
6 Certainement l’homme se promène parmi ce qui n’a que l’apparence; certainement il s’agite en vain; il amasse [des biens], et il ne sait qui les recueillera.
Баш ходи човек као утвара; баш се узалуд кида, сабира, а не зна коме ће допасти.
7 Et maintenant, qu’est-ce que j’attends, Seigneur? Mon attente est en toi.
Па шта да чекам, Господе? Нада је моја у Теби.
8 Délivre-moi de toutes mes transgressions; ne me livre pas à l’opprobre de l’insensé.
Из свега безакоња мог избави ме, не дај ме безумноме на подсмех.
9 Je suis resté muet, je n’ai pas ouvert la bouche, car c’est toi qui l’as fait.
Нем сам, нећу отворити уста својих; јер си ме Ти ударио.
10 Retire de dessus moi ta plaie: je suis consumé par les coups de ta main.
Олакшај ми ударац свој, силна рука Твоја уби ме.
11 Quand tu châties un homme, en le corrigeant à cause de l’iniquité, tu consumes comme la teigne sa beauté; certainement, tout homme n’est que vanité. (Sélah)
Ако ћеш карати човека за преступе, расточиће се као од мољаца красота његова. Баш је ништа сваки човек.
12 Écoute ma prière, ô Éternel! et prête l’oreille à mon cri; ne sois pas sourd à mes larmes, car je suis un étranger, un hôte, chez toi, comme tous mes pères.
Слушај молитву моју, Господе, и чуј јаук мој. Гледајући сузе моје немој ћутати. Јер сам гост у Тебе и дошљак као и сви стари моји.
13 Détourne tes regards de moi, et que je retrouve ma force, avant que je m’en aille et que je ne sois plus.
Немој ме више гневно гледати, па ћу одахнути пре него отидем и више ме не буде.
