Psaumes 22
1 Au chef de musique. Sur Ajéleth-Hashakhar. Psaume de David. Mon Dieu! mon Dieu! pourquoi m’as-tu abandonné, [te tenant] loin de mon salut, – des paroles de mon rugissement?
Боже, Боже мој! Зашто си ме оставио удаљивши се од спасења мог, од речи вике моје?
2 Mon Dieu! je crie de jour, mais tu ne réponds point; et de nuit, et il n’y a point de repos pour moi.
Боже мој! Вичем дању, а Ти ме не слушаш, и ноћу али немам мира.
3 Et toi, tu es saint, toi qui habites [au milieu des] louanges d’Israël.
Свети, који живиш у похвалама Израиљевим!
4 Nos pères se sont confiés en toi; ils se sont confiés, et tu les as délivrés.
У Тебе се уздаше оци наши, уздаше се, и Ти си их избављао.
5 Ils ont crié vers toi, et ils ont été sauvés; ils se sont confiés en toi, et ils n’ont point été confus.
Тебе призиваше, и спасаваше се; у Тебе се уздаше, и не осташе у срамоти.
6 Mais moi, je suis un ver, et non point un homme; l’opprobre des hommes, et le méprisé du peuple.
А ја сам црв, а не човек; подсмех људима и руг народу.
7 Tous ceux qui me voient se moquent de moi; ils ouvrent la bouche, ils hochent la tête:
Који ме виде, сви ми се ругају, разваљују уста, машу главом,
8 Il se confie à l’Éternel: qu’il le fasse échapper, qu’il le délivre, car il prend son plaisir en lui!
И говоре ослонио се на Господа, нека му помогне, нека га избави, ако га милује.
9 Mais c’est toi qui m’as tiré du sein [qui m’a porté]; tu m’as donné confiance sur les mamelles de ma mère.
Та, Ти си ме извадио из утробе; Ти си ме умирио на сиси матере моје.
10 C’est à toi que je fus remis dès la matrice; tu es mon Dieu dès le ventre de ma mère.
За Тобом пристајем од рођења, од утробе матере моје Ти си Бог мој.
11 Ne te tiens pas loin de moi, car la détresse est proche, car il n’y a personne qui secoure.
Не удаљуј се од мене; јер је невоља близу, а нема помоћника.
12 Beaucoup de taureaux m’ont environné, des puissants de Basan m’ont entouré;
Оптече ме мноштво телаца; јаки волови васански опколише ме;
13 Ils ouvrent leur gueule contre moi, comme un lion déchirant et rugissant.
Развалише на ме уста своја. Лав је гладан и риче.
14 Je suis répandu comme de l’eau, et tous mes os se déjoignent; mon cœur est comme de la cire, il est fondu au-dedans de mes entrailles.
Као вода разлих се; расуше се све кости моје; срце моје поста као восак, растопило се у мени.
15 Ma vigueur est desséchée comme un têt, et ma langue est attachée à mon palais; et tu m’as mis dans la poussière de la mort.
Сасуши се као цреп крепост моја, и језик мој приону за грло, и у прах смртни мећеш ме.
16 Car des chiens m’ont environné, une assemblée de méchants m’a entouré; ils ont percé mes mains et mes pieds;
Опколише ме пси многи; чета зликоваца иде око мене, прободоше руке моје и ноге моје.
17 Je compterais tous mes os. Ils me contemplent, ils me regardent;
Могао бих избројати све кости своје. Они гледају, и од мене начинише ствар за гледање.
18 Ils partagent entre eux mes vêtements, et sur ma robe ils jettent le sort.
Деле хаљине моје међу собом, и за доламу моју бацају жреб.
19 Et toi, Éternel! ne te tiens pas loin; ma Force! hâte-toi de me secourir.
Али Ти, Господе, не удаљуј се. Сило моја, похитај ми у помоћ.
20 Délivre mon âme de l’épée, mon unique de la patte du chien.
Избави од мача душу моју, од пса јединицу моју.
21 Sauve-moi de la gueule du lion. Tu m’as répondu d’entre les cornes des buffles.
Сачувај ме од уста лавових, и од рогова биволових, чувши, избави ме.
22 J’annoncerai ton nom à mes frères, je te louerai au milieu de la congrégation.
Казујем име Твоје браћи; усред скупштине хвалићу Те.
23 Vous qui craignez l’Éternel, louez-le; toute la semence de Jacob, glorifiez-le; et révérez-le, vous, toute la semence d’Israël;
Који се бојите Господа, хвалите Га. Све семе Јаковљево! Поштуј Га. Бој Га се, све семе Израиљево!
24 Car il n’a pas méprisé ni rejeté l’affliction de l’affligé, et n’a point caché sa face de lui; mais, quand il a crié vers lui, il l’a écouté.
Јер се не оглуши молитве ништег нити је одби; не одврати од њега лице своје, него га услиши кад Га зазва.
25 De toi [vient] ma louange dans la grande congrégation. Je paierai mes vœux devant ceux qui le craignent.
Тебе ћу хвалити на скупштини великој; завете своје свршићу пред онима који се Њега боје.
26 Les débonnaires mangeront et seront rassasiés; ceux qui cherchent l’Éternel le loueront; votre cœur vivra à toujours.
Нека једу убоги и насите се, и нека хвале Господа који Га траже; живо да буде срце ваше довека.
27 Tous les bouts de la terre se souviendront, et ils se tourneront vers l’Éternel, et toutes les familles des nations se prosterneront devant toi.
Опоменуће се и обратиће се ка Господу сви крајеви земаљски, и поклониће се пред Њим сва племена незнабожачка.
28 Car le royaume est à l’Éternel, et il domine au milieu des nations.
Јер је Господње царство; Он влада народима.
29 Tous les gras de la terre mangeront et se prosterneront: devant lui se courberont tous ceux qui descendent dans la poussière, et celui qui ne peut faire vivre son âme.
Јешће и поклониће се сви претили на земљи; пред Њим ће пасти сви који силазе у прах, који не могу сачувати душу своју у животу.
30 Une semence le servira; elle sera comptée au Seigneur comme une génération.
Семе ће њихово служити Њему. Казиваће се за Господа роду потоњем.
31 Ils viendront et raconteront sa justice à un peuple qui naîtra, … qu’il a fait [ces choses].
Доћи ће, и казиваће правду Његову људима његовим, који ће се родити; јер је Он учинио ово.
