Psaumes 18
1 Au chef de musique. Du serviteur de l’Éternel, de David, qui adressa à l’Éternel les paroles de ce cantique, le jour où l’Éternel l’eut délivré de la main de tous ses ennemis, et de la main de Saül. Et il dit: Je t’aimerai, ô Éternel, ma force!
Љубићу Те, Господе, крепости моја,
2 Éternel, mon rocher, et mon lieu fort, et celui qui me délivre! Mon Dieu, mon rocher, en qui je me confie, mon bouclier et la corne de mon salut, ma haute retraite!
Господе, Граде мој, Заклоне мој, који се оборити не може, Избавитељу мој, Боже мој, Камена горо, на којој се не бојим зла, Штите мој, Роже спасења мог, Уточиште моје!
3 Je crierai à l’Éternel, qui est digne d’être loué, et je serai sauvé de mes ennemis.
Призивам Господа, коме се клањати ваља, и опраштам се непријатеља својих.
4 Les cordeaux de la mort m’ont environné, et les torrents de Bélial m’ont fait peur;
Обузеше ме смртне болести, и потоци неваљалих људи уплашише ме.
Опколише ме болести паклене, стегоше ме замке смртне. (Sheol h7585)
6 Dans ma détresse j’ai invoqué l’Éternel, et j’ai crié à mon Dieu: de son temple, il a entendu ma voix, et mon cri est parvenu devant lui à ses oreilles.
У својој тескоби призвах Господа, и к Богу свом повиках; Он чу из двора свог глас мој, и вика моја дође Му до ушију.
7 Alors la terre fut ébranlée, et trembla, et les fondements des montagnes furent secoués et furent ébranlés, parce qu’il était irrité.
Затресе се и поколеба се земља, задрмаше се и померише из темеља горе, јер се Он разљути.
8 Une fumée montait de ses narines, et un feu sortant de sa bouche dévorait; des charbons en jaillissaient embrasés.
Подиже се дим од гнева Његовог, из уста Његових огањ, који прождире и живо угљевље одскакаше од Њега.
9 Et il abaissa les cieux, et descendit; et il y avait une obscurité profonde sous ses pieds.
Сави небеса и сиђе. Мрак беше под ногама Његовим.
10 Il était monté sur un chérubin, et volait, et il planait sur les ailes du vent.
Седе на херувима и подиже се, и полете на крилима ветреним.
11 Il mit les ténèbres pour sa demeure secrète comme sa tente autour de lui, des ténèbres d’eaux, d’épaisses nuées de l’air.
Од мрака начини себи кров, сеницу око себе, од мрачних вода, облака ваздушних.
12 De la splendeur qui était devant lui, ses nuées épaisses passaient, de la grêle et des charbons de feu.
Од севања пред Њим кроз облаке Његове удари град и живо угљевље.
13 Et l’Éternel tonna dans les cieux, et le Très-haut fit retentir sa voix, – de la grêle et des charbons de feu.
Загрме на небесима Господ, и Вишњи пусти глас свој, град и живо угљевље.
14 Et il tira ses flèches et dispersa [mes ennemis]; il lança des éclairs et les mit en déroute.
Пусти стреле своје, и разметну их; силу муња, и расу их.
15 Alors les lits des eaux parurent, et les fondements du monde furent mis à découvert, quand tu les tanças, ô Éternel, par le souffle du vent de tes narines.
И показаше се извори водени, и открише се темељи васиљени од претње Твоје, Господе, од дихања духа гнева Твог.
16 D’en haut il étendit [sa main], il me prit, il me tira des grandes eaux;
Тада пружи с висине руку, ухвати ме, извуче ме из воде велике.
17 Il me délivra de mon puissant ennemi et de ceux qui me haïssaient; car ils étaient plus forts que moi.
Избави ме од непријатеља мог силног и од мојих ненавидника, кад беху јачи од мене.
18 Ils m’avaient surpris au jour de ma calamité, mais l’Éternel fut mon appui.
Усташе на ме у дан невоље моје, али ми Господ би потпора.
19 Et il me fit sortir au large, il me délivra, parce qu’il prenait son plaisir en moi.
Изведе ме на пространо место, и избави ме, јер сам Му мио.
20 L’Éternel m’a récompensé selon ma justice, il m’a rendu selon la pureté de mes mains;
Даде ми Господ по правди мојој, и за чистоту руку мојих дарива ме.
21 Car j’ai gardé les voies de l’Éternel, et je ne me suis point méchamment détourné de mon Dieu.
Јер се држах путева Господњих, и не одметнух се Бога свог,
22 Car toutes ses ordonnances ont été devant moi; et ses statuts, je ne les ai pas écartés de moi.
Него су сви закони Његови преда мном, и заповести Његове не уклањам од себе.
23 Et j’ai été parfait avec lui, et je me suis gardé de mon iniquité.
Бих Му веран, и чувах се од безакоња свог.
24 Et l’Éternel m’a rendu selon ma justice, selon la pureté de mes mains devant ses yeux.
Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти руку мојих пред очима Његовим.
25 Avec celui qui use de grâce, tu uses de grâce; avec l’homme parfait, tu te montres parfait;
Са светима поступаш свето, с човеком верним верно,
26 Avec celui qui est pur, tu te montres pur; et avec le pervers, tu es roide.
С чистим чисто, а с неваљалим насупрот њему.
27 Car toi tu sauveras le peuple affligé, et tu abaisseras les yeux hautains.
Јер Ти помажеш људима невољним, а очи поносите понижаваш.
28 Car c’est toi qui fais luire ma lampe: l’Éternel, mon Dieu, fait resplendir mes ténèbres.
Ти распаљујеш видело моје; Господ мој просветљује таму моју.
29 Car, par toi, je courrai au travers d’une troupe, et, par mon Dieu, je franchirai une muraille.
С Тобом разбијам војску, и с Богом својим скачем преко зида.
30 Quant à Dieu, sa voie est parfaite; la parole de l’Éternel est affinée; il est un bouclier à tous ceux qui se confient en lui.
Пут је Господњи веран, реч Господња чиста. Он је штит свима који се у Њ уздају.
31 Car qui est Dieu, hormis l’Éternel, et qui est un rocher, si ce n’est notre Dieu,
Јер ко је Бог осим Господа, и ко је одбрана осим Бога нашег?
32 Le Dieu qui me ceint de force et qui rend ma voie parfaite? –
Овај Бог опасује ме снагом, и чини ми веран пут.
33 Qui rend mes pieds pareils à ceux des biches, et me fait tenir debout sur mes lieux élevés;
Даје ми ноге као у јелена, и на висине ставља ме.
34 Qui enseigne mes mains à combattre, et mes bras bandent un arc d’airain.
Учи руке моје боју, и мишице моје чини да су лук од бронзе.
35 Et tu m’as donné le bouclier de ton salut, et ta droite m’a soutenu, et ta débonnaireté m’a agrandi.
Ти ми дајеш штит спасења свог; десница Твоја држи ме, и милост Твоја чини ме велика.
36 Tu as mis au large mes pas sous moi, et les chevilles de mes pieds n’ont pas chancelé.
Ти шириш корак мој, те се не спотичу ноге моје.
37 J’ai poursuivi mes ennemis, et je les ai atteints; et je ne m’en suis pas retourné que je ne les aie consumés.
Терам непријатеље своје и стижем их, и не враћам се док их не истребим.
38 Je les ai transpercés, et ils n’ont pu se relever; ils sont tombés sous mes pieds.
Обарам их, и не могу устати, падају под ноге моје.
39 Et tu m’as ceint de force pour le combat; tu as courbé sous moi ceux qui s’élevaient contre moi.
Јер ме Ти опасујеш снагом за бој, и који устану на ме, обараш их преда мном.
40 Et tu as fait que mes ennemis m’ont tourné le dos; et ceux qui me haïssaient, je les ai détruits.
Непријатеља мојих плећи Ти ми обраћаш, и потирем ненавиднике своје.
41 Ils criaient, et il n’y avait point de sauveur; [ils criaient] à l’Éternel, et il ne leur a pas répondu.
Они вичу, али немају помагача, ка Господу, али их Он не слуша.
42 Et je les ai brisés menu comme la poussière devant le vent; je les ai jetés loin comme la boue des rues.
Расипам их као прах по ветру, као блато по улицама газим их.
43 Tu m’as délivré des débats du peuple; tu m’as établi chef des nations; un peuple que je ne connaissais pas me servira.
Ти ме избављаш од буне народне, постављаш ме да сам глава туђим племенима; народ ког не познавах, служи ми.
44 Dès qu’ils ont entendu de leur oreille, ils m’ont obéi; les fils de l’étranger se sont soumis à moi en dissimulant.
По самом чувењу слушају ме, туђини покорни су ми.
45 Les fils de l’étranger ont dépéri, et ils sont sortis en tremblant de leurs lieux cachés.
Туђини бледе, дрхћу у градовима својим.
46 L’Éternel est vivant; et que mon Rocher soit béni! Et que le Dieu de mon salut soit exalté,
Жив је Господ, и да је благословен бранич мој! Да се узвиси Бог спасења мог,
47 Le Dieu qui m’a donné des vengeances, et qui m’a assujetti les peuples,
Бог, који ми даје освету, и покорава ми народе,
48 Qui m’a délivré de mes ennemis! Même tu m’as élevé au-dessus de ceux qui s’élèvent contre moi, tu m’as délivré de l’homme violent.
Који ме избавља од непријатеља, подиже ме над оне који устају на ме и од човека жестоког избавља ме!
49 C’est pourquoi, Éternel! je te célébrerai parmi les nations, et je chanterai des cantiques à [la gloire de] ton nom.
Тога ради хвалим Те, Господе, пред народима, и певам имену Твом,
50 [C’est lui] qui a donné de grandes délivrances à son roi, et qui use de bonté envers son oint, envers David, et envers sa semence, à toujours.
Који славно избављаш цара свог, и чиниш милост помазанику свом Давиду и наслеђу његовом довека.
