Psaumes 141
1 Psaume de David. Éternel! je t’ai invoqué; hâte-toi vers moi. Prête l’oreille à ma voix, quand je crie à toi.
Господе, вичем к Теби, похитај к мени, чуј глас мољења мог, кад вичем к Теби.
2 Que ma prière vienne devant toi comme l’encens, l’élévation de mes mains comme l’offrande du soir!
Нек изађе молитва моја као кад пред лице Твоје, дизање руку мојих као принос, вечерњи.
3 Mets, ô Éternel! une garde à ma bouche, veille sur l’entrée de mes lèvres.
Постави, Господе, стражу код језика мог, чувај врата уста мојих.
4 N’incline mon cœur à aucune chose mauvaise, pour pratiquer de méchantes actions avec des hommes qui sont des ouvriers d’iniquité; et que je ne mange pas de leurs délices.
Не дај срцу мом да застрани на зле помисли, да чини дела безбожна с људима који поступају неправедно; и да не окусим сладости њихове.
5 Que le juste me frappe, c’est une faveur; qu’il me reprenne, c’est une huile excellente; ma tête ne la refusera pas, car ma prière sera encore là dans leurs calamités.
Нека ме бије праведник, то је милост; нека ме кара, то је уље за главу моју; глава моја неће одбацити, ако ће и више; него је молитва моја против злоће њихове.
6 Que leurs juges soient précipités des rochers, alors ils entendront mes paroles, car elles sont douces.
Расуше се по каменим врлетима судије њихове, и чуше речи моје како су благе.
7 Nos os sont dispersés à la gueule du shéol, comme quand on coupe et qu’on fend [du bois] sur la terre. (Sheol h7585)
Као кад ко сече и теше, тако се разлетеше кости наше до чељусти паклених. (Sheol h7585)
8 Car, ô Éternel, Seigneur! mes yeux sont sur toi, je me confie en toi; n’abandonne pas mon âme.
Али су к Теби, Господе, Господе, управљене очи моје, у Тебе се уздам, немој одбацити душу моју.
9 Garde-moi du piège qu’ils m’ont tendu, et des lacets des ouvriers d’iniquité.
Сачувај ме од замке, коју ми метнуше, од лукавства оних, који чине безакоње.
10 Que les méchants tombent dans leurs propres filets, tandis que moi je passe outre.
Пашће у мреже своје безбожници, а ја ћу један проћи.
