Psaumes 139
1 Au chef de musique. De David. Psaume. Éternel! tu m’as sondé, et tu m’as connu.
Господе! Ти ме кушаш и знаш.
2 Tu connais quand je m’assieds et quand je me lève, tu discernes de loin ma pensée;
Ти знаш кад седам и кад устанем; Ти знаш помисли моје издалека;
3 Tu connais mon sentier et mon coucher, et tu es au fait de toutes mes voies.
Кад ходим и кад се одмарам, Ти си око мене, и све путеве моје видиш.
4 Car la parole n’est pas encore sur ma langue, que voilà, ô Éternel! tu la connais tout entière.
Још нема речи на језику мом, а Ти, Господе, гле, већ све знаш.
5 Tu me tiens serré par-derrière et par-devant, et tu as mis ta main sur moi, …
Састраг и спред Ти си ме заклонио, и ставио на ме руку своју.
6 Connaissance trop merveilleuse pour moi, si élevée que je n’y puis [atteindre]!
Чудно је за ме знање Твоје, високо, не могу да га докучим.
7 Où irai-je loin de ton Esprit? et où fuirai-je loin de ta face?
Куда бих отишао од духа Твог, и од лица Твог куда бих побегао?
Да изађем на небо, Ти си онде. Да сиђем у пакао, онде си. (Sheol h7585)
9 Si je prends les ailes de l’aube du jour, si je fais ma demeure au bout de la mer,
Да се дигнем на крилима од зоре, и преселим се на крај мора:
10 Là aussi ta main me conduira et ta droite me saisira.
И онде ће ме рука Твоја водити, и држати ме десница Твоја.
11 Et si je dis: Au moins les ténèbres m’envelopperont, – alors la nuit est lumière autour de moi.
Да кажем: Да ако ме мрак сакрије; али је и ноћ као видело око мене.
12 Les ténèbres même ne sont pas obscures pour [me] cacher à toi, et la nuit resplendit comme le jour, l’obscurité est comme la lumière.
Ни мрак неће замрачити од Тебе, и ноћ је светла као дан: мрак је као видело.
13 Car tu as possédé mes reins, tu m’as tissé dans le ventre de ma mère.
Јер си Ти створио шта је у мени, саставио си ме у утроби матере моје.
14 Je te célébrerai de ce que j’ai été fait d’une étrange et admirable manière. Tes œuvres sont merveilleuses, et mon âme le sait très bien.
Хвалим Те, што сам дивно саздан. Дивна су дела Твоја, и душа моја то зна добро.
15 Mes os ne t’ont point été cachés lorsque j’ai été fait dans le secret, façonné comme une broderie dans les lieux bas de la terre.
Ниједна се кост моја није сакрила од Тебе, ако и јесам саздан тајно, откан у дубини земаљској.
16 Tes yeux ont vu ma substance informe, et dans ton livre [mes membres] étaient tous écrits; de jour en jour ils se formaient, lorsqu’il n’y en avait [encore] aucun.
Заметак мој видеше очи Твоје, у књизи је Твојој све то записано, и дани забележени, кад их још није било ниједног.
17 Combien me sont précieuses tes pensées, ô Dieu! combien en est grande la somme!
Како су ми недокучиве помисли Твоје, Боже! Како им је велик број!
18 Si je veux les compter, elles sont plus nombreuses que le sable. Si je me réveille, je suis encore avec toi.
Да их бројим, више их је него песка. Кад се пробудим, још сам с Тобом.
19 Ô Dieu! si tu voulais tuer le méchant! Et vous, hommes de sang, retirez-vous de moi; …
Да хоћеш, Боже, убити безбожника! Крвопије, идите од мене.
20 Eux qui parlent contre toi astucieusement, qui prennent [ton nom] en vain, tes ennemis!
Они говоре ружно на Тебе; узимају име Твоје узалуд непријатељи Твоји.
21 N’ai-je pas en haine, ô Éternel, ceux qui te haïssent? et n’ai-je pas en horreur ceux qui s’élèvent contre toi?
Зар да не мрзим на оне, који на Те мрзе, Господе, и да се не гадим на оне који устају на Тебе?
22 Je les hais d’une parfaite haine; ils sont pour moi des ennemis.
Пуном мрзошћу мрзим на њих; непријатељи су ми.
23 Sonde-moi, ô Dieu! et connais mon cœur; éprouve-moi, et connais mes pensées.
Окушај ме, Боже, и познај срце моје, испитај ме, и познај помисли моје.
24 Et regarde s’il y a en moi quelque voie de chagrin, et conduis-moi dans la voie éternelle.
И види јесам ли на злом путу, и води ме на пут вечни.
