Psaumes 102
1 Prière de l’affligé, quand il est accablé et répand sa plainte devant l’Éternel. Éternel, entends ma prière, et que mon cri vienne jusqu’à toi!
Господе! Чуј молитву моју, и вика моја нек изађе преда Те.
2 Ne me cache pas ta face; au jour de ma détresse, incline vers moi ton oreille; au jour où je crie, hâte-toi, réponds-moi.
Немој одвратити лице своје од мене; у дан кад сам у невољи пригни к мени ухо своје, у дан кад Те призивам, похитај, услиши ме.
3 Car mes jours s’évanouissent comme la fumée, et mes os sont brûlés comme un foyer.
Јер прођоше као дим дани моји, кости моје као топионица огореше.
4 Mon cœur est frappé, et est desséché comme l’herbe; car j’ai oublié de manger mon pain.
Покошено је као трава и посахло срце моје, да заборавих јести хлеб свој.
5 À cause de la voix de mon gémissement, mes os s’attachent à ma chair.
Од уздисања мог приону кост моја за месо моје.
6 Je suis devenu semblable au pélican du désert; je suis comme le hibou des lieux désolés.
Постадох као гем у пустињи; ја сам као сова на зидинама.
7 Je veille, et je suis comme un passereau solitaire sur un toit.
Не спавам, и седим као птица без друга на крову.
8 Tout le jour mes ennemis m’outragent; ceux qui sont furieux contre moi jurent par moi.
Сваки дан руже ме непријатељи моји, и који су се помамили на мене, мном се уклињу.
9 Car j’ai mangé la cendre comme du pain, et j’ai mêlé de pleurs mon breuvage,
Једем пепео као хлеб, и пиће своје растварам сузама.
10 À cause de ton indignation et de ta colère; car tu m’as élevé haut, et tu m’as jeté en bas.
Од гнева Твог и срдње Твоје; јер подигавши ме бацио си ме.
11 Mes jours sont comme l’ombre qui s’allonge, et je deviens sec comme l’herbe.
Дани су моји као сен, који пролази, и ја као трава осуших се.
12 Mais toi, Éternel! tu demeures à toujours, et ta mémoire est de génération en génération.
А Ти, Господе, остајеш довека, и спомен Твој од колена до колена.
13 Tu te lèveras, tu auras compassion de Sion; car c’est le temps d’user de grâce envers elle, car le temps assigné est venu.
Ти ћеш устати, смиловаћеш се на Сион, јер је време смиловати се на њ, јер је дошло време;
14 Car tes serviteurs prennent plaisir à ses pierres, et ont compassion de sa poussière.
Јер слугама Твојим омиле и камење његово, и прах његов жале.
15 Alors les nations craindront le nom de l’Éternel, et tous les rois de la terre, ta gloire.
Тада ће се незнабошци бојати имена Господњег, и сви цареви земаљски славе Његове;
16 Quand l’Éternel bâtira Sion, il paraîtra dans sa gloire.
Јер ће Господ сазидати Сион, и јавити се у слави својој;
17 Il aura égard à la prière du désolé, et il ne méprisera pas leur prière.
Погледаће на молитву оних који немају помоћи, и неће се оглушити молбе њихове.
18 Cela sera écrit pour la génération à venir; et le peuple qui sera créé louera Jah;
Написаће се ово потоњем роду, и народ наново створен хвалиће Господа.
19 Car il a regardé des lieux hauts de sa sainteté; des cieux l’Éternel a considéré la terre,
Што је приникао са свете висине своје, Господ погледао с неба на земљу.
20 Pour entendre le gémissement du prisonnier, et pour délier ceux qui étaient voués à la mort;
Да чује уздисање сужњево, и одреши синове смртне;
21 Afin qu’on annonce dans Sion le nom de l’Éternel, et sa louange dans Jérusalem,
Да би казивали на Сиону име Господње и хвалу Његову у Јерусалиму,
22 Quand les peuples seront rassemblés, et les royaumes, pour servir l’Éternel.
Кад се скупе народи и царства да служе Господу.
23 Il a abattu ma force dans le chemin, il a abrégé mes jours.
Строшио је на путу крепост моју, скратио дане моје.
24 J’ai dit: Mon Dieu, ne m’enlève pas à la moitié de mes jours!… Tes années sont de génération en génération!
Рекох: Боже мој! Немој ме узети у половини дана мојих. Твоје су године од колена до колена.
25 Tu as jadis fondé la terre, et les cieux sont l’ouvrage de tes mains;
Давно си поставио земљу, и небеса су дело руку Твојих.
26 Eux, ils périront, mais toi, tu subsisteras; et ils vieilliront tous comme un vêtement; tu les changeras comme un habit, et ils seront changés;
То ће проћи, а Ти ћеш остати; све ће то као хаљина оветшати, као хаљину променићеш их и промениће се.
27 Mais toi, tu es le Même, et tes années ne finiront pas.
Али Ти си тај исти и године Твоје неће истећи.
28 Les fils de tes serviteurs demeureront, et leur semence sera établie devant toi.
Синови ће слуга Твојих живети, и семе ће се њихово утврдити пред лицем Твојим.
