Proverbes 8
1 La sagesse ne crie-t-elle pas, et l’intelligence ne fait-elle pas retentir sa voix?
Не виче ли мудрост? И разум не пушта ли глас свој?
2 Au sommet des hauteurs, sur le chemin, aux carrefours, elle se tient debout.
Наврх висина, на путу, на распутицама стоји,
3 À côté des portes, à l’entrée de la ville, là où l’on passe pour entrer, elle crie:
Код врата, на уласку у град, где се отварају врата, виче:
4 À vous, hommes, je crie, et ma voix [s’adresse] aux fils des hommes!
Вас вичем, о људи, и глас свој обраћам к синовима људским.
5 Vous, simples, comprenez la prudence, et vous, sots, comprenez ce qu’est le sens.
Научите се луди мудрости, и безумни оразумите се.
6 Écoutez, car je dirai des choses excellentes, et l’ouverture de mes lèvres [prononcera] des choses droites;
Слушајте, јер ћу говорити велике ствари, и усне моје отварајући се казиваће шта је право.
7 car mon palais méditera la vérité, et la méchanceté sera une abomination pour mes lèvres.
Јер уста моја говоре истину, и мрска је уснама мојим безбожност.
8 Toutes les paroles de ma bouche sont selon la justice, il n’y a rien en elles de pervers ni de tortueux;
Праве су све речи уста мојих, ништа нема у њима криво ни изопачено.
9 elles sont toutes claires pour celui qui a de l’intelligence, et droites pour ceux qui ont trouvé la connaissance.
Све су обичне разумном и праве су онима који налазе знање.
10 Recevez mon instruction, et non pas de l’argent, et la connaissance plutôt que l’or fin choisi;
Примите наставу моју, а не сребро, и знање радије него најбоље злато.
11 car la sagesse est meilleure que les rubis, et rien de ce qui fait nos délices ne l’égale.
Јер је боља мудрост од драгог камења, и шта је год најмилијих ствари не могу се изједначити с њом.
12 Moi, la sagesse, je demeure avec la prudence, et je trouve la connaissance [qui vient] de la réflexion.
Ја мудрост боравим с разборитошћу, и разумно знање налазим.
13 La crainte de l’Éternel, c’est de haïr le mal. Je hais l’orgueil et la hauteur, et la voie d’iniquité, et la bouche perverse.
Страх је Господњи мржња на зло; ја мрзим на поноситост и на охолост и на зли пут и на уста опака.
14 À moi le conseil et le savoir-faire; je suis l’intelligence; à moi la force.
Мој је савет и шта год јесте; ја сам разум и моја је сила.
15 Par moi les rois règnent, et les princes statuent la justice.
Мном цареви царују, и владаоци постављају правду.
16 Par moi les chefs dominent, et les nobles, tous les juges de la terre.
Мном владају кнезови и поглавари и све судије земаљске.
17 J’aime ceux qui m’aiment; et ceux qui me recherchent me trouveront.
Ја љубим оне који мене љубе, и који ме добро траже налазе ме.
18 Avec moi sont les richesses et les honneurs, les biens éclatants et la justice.
У мене је богатство и слава, постојано добро и правда.
19 Mon fruit est meilleur que l’or fin, même que l’or pur; et mon revenu [meilleur] que l’argent choisi.
Плод је мој бољи од злата и од најбољег злата, и добитак је мој бољи и од најбољег сребра.
20 Je marche dans le chemin de la justice, au milieu des sentiers de juste jugement,
Путем праведним ходим, посред стаза правице,
21 pour faire hériter les biens réels à ceux qui m’aiment, et pour remplir leurs trésors.
Да онима који ме љубе дам оно што јесте, и ризнице њихове да напуним.
22 L’Éternel m’a possédée au commencement de sa voie, avant ses œuvres d’ancienneté.
Господ ме је имао у почетку пута свог, пре дела својих, пре сваког времена.
23 Dès l’éternité je fus établie, dès le commencement, dès avant les origines de la terre.
Пре векова постављена сам, пре почетка, пре постања земље.
24 Quand il n’y avait pas d’abîmes, j’ai été enfantée, quand il n’y avait pas de sources pleines d’eaux.
Кад још не беше бездана, родила сам се, кад још не беше извора обилатих водом.
25 Avant que les montagnes soient établies sur leurs bases, avant les collines, j’ai été enfantée,
Пре него се горе основаше, пре хумова ја сам се родила;
26 lorsqu’il n’avait pas encore fait la terre et les campagnes, et le commencement de la poussière du monde.
Још не беше начинио земље ни поља ни почетка праху васиљенском;
27 Quand il disposait les cieux, j’étais là; quand il ordonnait le cercle qui circonscrit la face de l’abîme,
Кад је уређивао небеса, онде бејах; кад је размеравао круг над безданом.
28 quand il établissait les nuées en haut, quand il affermissait les sources des abîmes,
Кад је утврђивао облаке горе и крепио изворе бездану;
29 quand il imposait son décret à la mer, afin que les eaux n’outrepassent point son commandement, quand il décrétait les fondements de la terre:
Кад је постављао мору међу и водама да не преступају заповести Његове, кад је постављао темеље земљи;
30 j’étais alors à côté de lui son nourrisson, j’étais ses délices tous les jours, toujours en joie devant lui,
Тада бејах код Њега храњеница, бејах Му милина сваки дан, и весељах се пред Њим свагда;
31 me réjouissant en la partie habitable de sa terre, et mes délices étaient dans les fils des hommes.
Весељах се на васиљени Његовој, и милина ми је са синовима људским.
32 Maintenant donc, fils, écoutez-moi: bienheureux ceux qui gardent mes voies!
Тако, дакле, синови, послушајте ме, јер благо онима који се држе путева мојих.
33 Écoutez l’instruction, et soyez sages, et ne la rejetez point.
Слушајте наставу, и будите мудри, и немојте је одбацити.
34 Bienheureux l’homme qui m’écoute, veillant à mes portes tous les jours, gardant les poteaux de mes entrées!
Благо човеку који ме слуша стражећи на вратима мојим сваки дан и чувајући прагове врата мојих.
35 Car celui qui m’a trouvée a trouvé la vie, et acquiert faveur de la part de l’Éternel;
Јер ко мене налази, налази живот и добија љубав од Господа.
36 mais celui qui pèche contre moi fait tort à son âme; tous ceux qui me haïssent aiment la mort.
А ко о мене греши, чини криво души својој; сви који мрзе на ме, љубе смрт.
