Proverbes 29
1 L’homme qui, étant souvent repris, roidit son cou, sera brisé subitement, et il n’y a pas de remède.
Човек који по карању остаје тврдоглав, уједанпут ће пропасти, да неће бити лека.
2 Quand les justes se multiplient, le peuple se réjouit; mais quand le méchant gouverne, le peuple gémit.
Кад се умножавају праведници, весели се народ; а кад влада безбожник, уздише народ.
3 L’homme qui aime la sagesse est la joie de son père, mais le compagnon des prostituées dissipera son bien.
Ко љуби мудрост, весели оца свог; а ко се дружи с курвама, расипа своје добро.
4 Un roi, par le juste jugement, affermit le pays, mais l’homme qui accepte des présents le ruine.
Цар правдом подиже земљу; а ко узима мито, сатире је.
5 L’homme qui flatte son prochain étend un filet devant ses pas.
Ко ласка пријатељу свом, разапиње мрежу ногама његовим.
6 Dans la transgression de l’homme mauvais, il y a un piège; mais le juste chantera et se réjouira.
У греху је злог човека замка, а праведник пева и весели се.
7 Le juste prend connaissance de la cause des pauvres; le méchant ne comprend aucune connaissance.
Праведник разуме парбу невољних, а безбожник не мари да зна.
8 Les hommes moqueurs mettent en feu une ville, mais les sages détournent la colère.
Подсмевачи распаљују град, а мудри утишавају гнев.
9 Un homme sage qui plaide avec un homme insensé, qu’il s’irrite ou qu’il rie, n’a point de repos.
Мудар човек кад се пре с лудим, или се срдио или смејао, нема мира.
10 Les hommes de sang haïssent l’homme intègre, mais les hommes droits tiennent à sa vie.
Крвопије мрзе на безазленога, а прави се брину за душу његову.
11 Le sot met dehors tout son esprit, mais le sage le calme et le retient.
Сав гнев свој излива безумник, а мудри уставља га натраг.
12 Qu’un gouverneur prête attention à la parole de mensonge, tous ses serviteurs seront méchants.
Који кнез слуша лажне речи, све су му слуге безбожне.
13 Le pauvre et l’oppresseur se rencontrent, l’Éternel éclaire les yeux de tous deux.
Сиромах и који даје на добит сретају се; обојици Господ просветљује очи.
14 Le roi qui juge les pauvres selon la vérité, … son trône sera affermi pour toujours.
Који цар право суди сиромасима, његов ће престо стајати довека.
15 La verge et la répréhension donnent la sagesse, mais le jeune garçon abandonné à lui-même fait honte à sa mère.
Прут и кар дају мудрост, а дете пусто срамоти матер своју.
16 Quand les méchants se multiplient, la transgression se multiplie; mais les justes verront leur chute.
Кад се умножавају безбожници, умножавају се греси, а праведници ће видети пропаст њихову.
17 Corrige ton fils, et il te donnera du repos et procurera des délices à ton âme.
Карај сина свог, и смириће те, и учиниће милину души твојој.
18 Quand il n’y a point de vision, le peuple est sans frein; mais bienheureux celui qui garde la loi!
Кад нема утваре, расипа се народ; а ко држи закон, благо њему!
19 Un serviteur n’est pas corrigé par des paroles; car il comprend, mais il ne répond pas.
Речима се не поправља слуга, јер ако и разуме, опет не слуша.
20 As-tu vu un homme précipité dans ses paroles? Il y a plus d’espoir pour un sot que pour lui.
Јеси ли видео човека наглог у беседи својој? Више има надања од безумног него од њега.
21 Celui qui gâte son serviteur dès sa jeunesse, le verra fils à la fin.
Ако ко мази слугу од малена, он ће најпосле бити син.
22 L’homme colère excite les querelles, et l’homme qui se met en fureur abonde en transgressions.
Гневљив човек замеће свађу, и ко је напрасит, много греши.
23 L’orgueil d’un homme l’abaisse, mais celui qui est humble d’esprit acquiert la gloire.
Охолост понижује човека, а ко је смеран духом, добија славу.
24 Qui partage avec un voleur hait son âme; il entend l’adjuration, et ne déclare pas [la chose].
Ко дели с лупежем, мрзи на своју душу, чује проклетство и не проказује.
25 La crainte des hommes tend un piège, mais qui se confie en l’Éternel est élevé dans une haute retraite.
Страшљив човек меће себи замку; а ко се у Господа узда, биће у високом заклону.
26 Plusieurs cherchent la face du gouverneur, mais le juste jugement d’un homme vient de l’Éternel.
Многи траже лице владаочево, али је од Господа суд свакоме.
27 L’homme inique est l’abomination des justes, et celui qui est droit dans sa voie, l’abomination du méchant.
Праведнима је мрзак неправедник, а безбожнику је мрзак ко право ходи.
