< Proverbes 20 >
1 Le vin est moqueur, la boisson forte est tumultueuse, et quiconque s’y égare n’est pas sage.
Вино је подсмевач и силовито пиће немирник, и ко год за њим лута неће бити мудар.
2 La terreur du roi est comme le rugissement d’un jeune lion: qui l’irrite, pèche contre sa propre âme.
Страх је царев као рика младог лава; ко га дражи, греши својој души.
3 C’est la gloire d’un homme que de s’abstenir des contestations, mais chaque fou s’y engage.
Слава је човеку да се окани свађе; а ко је год безуман, уплеће се.
4 À cause de l’hiver, le paresseux ne laboure pas; lors de la moisson, il mendiera et n’aura rien.
Ради зиме ленивац не оре; проси о жетви, и ништа не добија.
5 Le conseil dans le cœur d’un homme est une eau profonde, et l’homme intelligent y puise.
Савет је у срцу човечијем дубока вода, али човек разуман црпе га.
6 Nombre d’hommes proclament chacun sa bonté; mais un homme fidèle, qui le trouvera?
Највише људи хвали се својом добротом; али ко ће наћи човека истинитог?
7 Le juste marche dans son intégrité; heureux ses fils après lui!
Праведник једнако ходи у безазлености својој; благо синовима његовим после њега!
8 Le roi siège sur le trône du jugement; il dissipe tout mal par son regard.
Цар седећи на престолу судском расипа очима својим свако зло.
9 Qui dira: J’ai purifié mon cœur, je suis net de mon péché?
Ко може рећи: Очистио сам срце своје, чист сам од греха свог?
10 Poids et poids, épha et épha, sont tous deux en abomination à l’Éternel.
Двојак потег и двојака мера, обоје је мрско Господу.
11 Même un jeune garçon se fait connaître par ses actions, si sa conduite est pure et si elle est droite.
По делима својим познаје се и дете хоће ли бити чисто и хоће ли бити право дело његово.
12 Et l’oreille qui entend et l’œil qui voit, l’Éternel les a faits tous les deux.
Ухо које чује, и око које види, обоје је Господ начинио.
13 N’aime pas le sommeil, de peur que tu ne deviennes pauvre; ouvre tes yeux, [et] rassasie-toi de pain.
Не љуби сна, да не осиромашиш; отварај очи своје, и бићеш сит хлеба.
14 Mauvais, mauvais! dit l’acheteur; puis il s’en va et se vante.
Не ваља, не ваља, говори ко купује, а кад отиде онда се хвали.
15 Il y a de l’or et beaucoup de rubis; mais les lèvres de la connaissance sont un vase précieux.
Има злата и много бисера, али су мудре усне најдрагоценији накит.
16 Prends son vêtement, car il a cautionné autrui; et prends de lui un gage, à cause des étrangers.
Узми хаљину ономе који се подјемчи за туђина, узми залог од њега за туђинку.
17 Le pain du mensonge est agréable à l’homme; mais ensuite, sa bouche est pleine de gravier.
Сладак је човеку хлеб од преваре, али му се после напуне уста песка.
18 Les plans s’affermissent par le conseil; et fais la guerre avec prudence.
Мисли се утврђују саветом; зато разумно ратуј.
19 Qui va rapportant révèle le secret; aussi ne te mêle pas avec le bavard.
Ко открива тајну, поступа неверно; зато се не мешај с оним који разваљује уста.
20 Qui maudit son père et sa mère, – sa lampe s’éteindra au sein des ténèbres.
Ко псује оца свог или матер своју, његов ће се жижак угасити у црном мраку.
21 L’héritage acquis avec hâte au commencement, ne sera pas béni à la fin.
Наследство које се из почетка брзо добија, не бива на послетку благословено.
22 Ne dis point: Je rendrai le mal. Attends-toi à l’Éternel, et il te sauvera.
Не говори: Вратићу зло. Чекај Господа, и сачуваће те.
23 Poids et poids est en abomination à l’Éternel, et la fausse balance n’est pas une chose bonne.
Мрзак је Господу двојак потег, мерила лажна нису добра.
24 Les pas de l’homme viennent de l’Éternel; et comment un homme comprendrait-il sa propre voie?
Од Господа су кораци човечји, а човек како ће разумети пут његов?
25 C’est un piège pour l’homme que de dire précipitamment: Chose sainte! – et, après des vœux, d’examiner.
Замка је човеку да прождре светињу, и после завета опет да тражи.
26 Un roi sage disperse les méchants, et ramène sur eux la roue.
Мудар цар расипа безбожнике и пушта на њих коло.
27 L’esprit de l’homme est une lampe de l’Éternel; il sonde toutes les profondeurs du cœur.
Видело је Господње душа човечија, истражује све што је у срцу.
28 La bonté et la vérité préservent le roi, et il soutient son trône par la bonté.
Милост и истина чувају цара, и милошћу подупире свој престо.
29 L’ornement des jeunes gens, c’est leur force; et la gloire des vieillards, ce sont les cheveux blancs.
Слава је младићима сила њихова, а старцима част седа коса.
30 Les meurtrissures [et] les plaies nettoient le mal, et les coups, les profondeurs de l’âme.
Модрице од боја и ударци који продиру до срца јесу лек зломе.