Proverbes 14
1 La sagesse des femmes bâtit leur maison, mais la folie la détruit de ses propres mains.
Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава.
2 Celui qui marche dans sa droiture craint l’Éternel, mais celui qui est pervers dans ses voies le méprise.
Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путевима, презире Га.
3 Dans la bouche du fou est la verge d’orgueil, mais les lèvres des sages les gardent.
У устима је безбожниковим прут охолости, а мудре чувају уста њихова.
4 Où il n’y a point de bœufs, la crèche est vide; et l’abondance du revenu est dans la force du bœuf.
Где нема волова, чисте су јасле; а обилата је летина од силе воловске.
5 Le témoin fidèle ne ment pas, mais le faux témoin profère des mensonges.
Истинит сведок не лаже, а лажан сведок говори лаж.
6 Le moqueur cherche la sagesse, et il n’y en a pas [pour lui]; mais la connaissance est aisée pour l’homme intelligent.
Подсмевач тражи мудрост, и не находи је; а разумном је знање лако наћи.
7 Éloigne-toi de la présence de l’homme insensé, chez qui tu n’as pas aperçu des lèvres de connaissance.
Иди од човека безумног, јер нећеш чути паметне речи.
8 La sagesse de l’homme avisé est de discerner sa voie, mais la folie des sots est tromperie.
Мудрост је паметног да пази на пут свој, а безумље је безумних превара.
9 Les fous se moquent du péché, mais pour les hommes droits il y a faveur.
Безумнима је шала грех, а међу праведнима је добра воља.
10 Le cœur connaît sa propre amertume, et un étranger ne se mêle pas à sa joie.
Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не меша се други.
11 La maison des méchants sera détruite, mais la tente des hommes droits fleurira.
Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведних цветаће.
12 Il y a telle voie qui semble droite à un homme, mais des voies de mort en sont la fin.
Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
13 Même dans le rire le cœur est triste; et la fin de la joie, c’est le chagrin.
И од смеха боли срце, и весељу крај бива жалост.
14 Le cœur qui s’éloigne [de Dieu] sera rassasié de ses propres voies, mais l’homme de bien [le sera] de ce qui est en lui.
Путева својих наситиће се ко је изопаченог срца, али га се клони човек добар.
15 Le simple croit toute parole, mais l’homme avisé discerne ses pas.
Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке.
16 Le sage craint, et se retire du mal; mais le sot est arrogant et a de l’assurance.
Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.
17 L’homme prompt à la colère agit follement, et l’homme qui fait des machinations est haï.
Нагао човек чини безумље, а пакостан је човек мрзак.
18 Les simples héritent la folie, mais les avisés sont couronnés de connaissance.
Луди наслеђује безумље, а разборити венчава се знањем.
19 Les iniques se courbent devant les bons, et les méchants, aux portes du juste.
Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведног.
20 Le pauvre est haï, même de son compagnon, mais les amis du riche sont en grand nombre.
Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља.
21 Qui méprise son prochain pèche, mais bienheureux celui qui use de grâce envers les malheureux!
Ко презире ближњег свог греши; а ко је милостив убогима, благо њему.
22 Ceux qui machinent du mal ne s’égarent-ils pas? Mais la bonté et la vérité sont pour ceux qui méditent le bien.
Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вера биће онима који смишљају добро.
23 En tout travail il y a profit, mais la parole des lèvres ne mène qu’à la disette.
У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.
24 Les richesses des sages sont leur couronne; la folie des sots est folie.
Мудрима је венац богатство њихово, а безумље безумних остаје безумље.
25 Un témoin fidèle délivre les âmes, mais la tromperie profère des mensonges.
Истинит сведок избавља душе, а лажан говори превару.
26 Dans la crainte de l’Éternel il y a la sécurité de la force, et il y a un refuge pour ses fils.
У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.
27 La crainte de l’Éternel est une fontaine de vie, pour faire éviter les pièges de la mort.
Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних.
28 La gloire d’un roi, c’est la multitude du peuple, mais dans le manque de peuple est la ruine d’un prince.
У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.
29 La lenteur à la colère est grande intelligence, mais celui qui est d’un esprit impatient exalte la folie.
Ко је спор на гнев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.
30 Un cœur sain est la vie de la chair, mais l’envie est la pourriture des os.
Живот је телу срце здраво, а завист је трулеж у костима.
31 Qui opprime le pauvre outrage Celui qui l’a fait, mais celui qui l’honore use de grâce envers l’indigent.
Ко чини криво убогоме, срамоти Створитеља његовог; а поштује Га ко је милостив сиромаху.
32 Le méchant est chassé par son iniquité, mais le juste est plein de confiance, dans sa mort [même].
За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на самрти.
33 La sagesse demeure dans le cœur de celui qui a du discernement, mais ce qui est au-dedans des sots est connu.
Мудрост почива у срцу разумног човека, а шта је у безумнима познаје се.
34 La justice élève une nation, mais le péché est la honte des peuples.
Правда подиже народ, а грех је срамота народима.
35 La faveur du roi est pour le serviteur intelligent, mais sa colère est sur celui qui fait honte.
Мио је цару разуман слуга, али на срамотног гневи се.
