Jean 13
1 Or, avant la fête de Pâque, Jésus, sachant que son heure était venue pour passer de ce monde au Père, ayant aimé les siens qui étaient dans le monde, les aima jusqu’à la fin.
А пред празник пасхе знајући Исус да Му дође час да пређе из овог света к Оцу, како је љубио своје који беху на свету, до краја их љуби.
2 Et pendant qu’ils étaient à souper, le diable ayant déjà mis dans le cœur de Judas Iscariote, [fils] de Simon, de le livrer, –
И по вечери, кад већ ђаво беше метнуо у срце Јуди Симонову Искариотском да Га изда,
3 [Jésus], sachant que le Père lui avait mis toutes choses entre les mains, et qu’il était venu de Dieu, et s’en allait à Dieu,
Знајући Исус да Му све Отац даде у руке, и да од Бога изиђе, и к Богу иде,
4 se lève du souper et met de côté ses vêtements; et ayant pris un linge, il s’en ceignit.
Устаде од вечере, и скиде своје хаљине, и узе убрус те се запреже;
5 Puis il verse de l’eau dans le bassin, et se met à laver les pieds des disciples, et à les essuyer avec le linge dont il était ceint.
Потом усу воду у умиваоницу, и поче прати ноге ученицима и отирати убрусом којим беше запрегнут.
6 Il vient donc à Simon Pierre; et celui-ci lui dit: Seigneur, me laves-tu, toi, les pieds?
Онда дође к Симону Петру, и он Му рече: Господе! Зар Ти моје ноге да опереш?
7 Jésus répondit et lui dit: Ce que je fais, tu ne le sais pas maintenant, mais tu le sauras dans la suite.
Исус одговори и рече му: Шта ја чиним ти сад не знаш, али ћеш после дознати.
8 Pierre lui dit: Tu ne me laveras jamais les pieds. Jésus lui répondit: Si je ne te lave, tu n’as pas de part avec moi. (aiōn g165)
Рече Му Петар: Никад Ти нећеш опрати моје ноге. Исус му одговори: Ако те не оперем немаш део са мном. (aiōn g165)
9 Simon Pierre lui dit: Seigneur, non pas mes pieds seulement, mais aussi mes mains et ma tête.
Рече Му Симон Петар: Господе! Не само ноге моје, него и руке и главу.
10 Jésus lui dit: Celui qui a tout le corps lavé n’a besoin que de se laver les pieds; mais il est tout net; et vous, vous êtes nets, mais non pas tous.
Исус му рече: Опраном не треба до само ноге опрати, јер је сав чист; и ви сте чисти, али не сви.
11 Car il savait qui le livrerait; c’est pourquoi il dit: Vous n’êtes pas tous nets.
Јер знаше издајника свог, зато рече: Нисте сви чисти.
12 Quand donc il eut lavé leurs pieds et qu’il eut repris ses vêtements, s’étant remis à table, il leur dit: Savez-vous ce que je vous ai fait?
А кад им опра ноге, узе хаљине своје, и седавши опет за трпезу рече им: Знате ли шта ја учиних вама?
13 Vous m’appelez maître et seigneur, et vous dites bien, car je le suis;
Ви зовете мене учитељем и Господом; и право велите: јер јесам.
14 si donc moi, le seigneur et le maître, j’ai lavé vos pieds, vous aussi vous devez vous laver les pieds les uns aux autres.
Кад дакле ја опрах вама ноге, Господ и учитељ, и ви сте дужни један другом прати ноге.
15 Car je vous ai donné un exemple, afin que, comme je vous ai fait, moi, vous aussi vous fassiez.
Јер ја вам дадох углед да и ви тако чините као што ја вама учиних.
16 En vérité, en vérité, je vous dis: L’esclave n’est pas plus grand que son seigneur, ni l’envoyé plus grand que celui qui l’a envoyé.
Заиста, заиста вам кажем: Није слуга већи од господара свог, нити је посланик већи од оног који га је послао.
17 Si vous savez ces choses, vous êtes bienheureux si vous les faites.
Кад ово знате, благо вама ако га извршујете.
18 Je ne parle pas de vous tous; moi, je connais ceux que j’ai choisis; mais c’est afin que l’écriture soit accomplie: « Celui qui mange le pain avec moi a levé son talon contre moi ».
Не говорим за све вас, јер ја знам које изабрах; него да се збуде писмо: Који са мном хлеб једе подиже пету своју на ме.
19 Je vous le dis dès maintenant, avant que cela arrive, afin que, quand ce sera arrivé, vous croyiez que c’est moi.
Сад вам кажем пре него се збуде, да кад се збуде, верујете да сам ја.
20 En vérité, en vérité, je vous dis: Celui qui reçoit quelqu’un que j’envoie, me reçoit; et celui qui me reçoit, reçoit celui qui m’a envoyé.
Заиста, заиста вам кажем: Који прима оног кога пошаљем мене прима; а ко прима мене прима Оног који ме посла.
21 Ayant dit ces choses, Jésus fut troublé dans [son] esprit, et rendit témoignage et dit: En vérité, en vérité, je vous dis que l’un d’entre vous me livrera.
Рекавши ово Исус поста жалостан у духу, и посведочи и рече: Заиста, заиста вам кажем: Један између вас издаће ме.
22 Les disciples se regardaient donc les uns les autres, étant en perplexité, [ne sachant] de qui il parlait.
Онда се ученици згледаху међу собом, и чуђаху се за кога говори.
23 Or l’un d’entre ses disciples, que Jésus aimait, était à table dans le sein de Jésus.
А један од ученика Његових, ког Исус љубљаше, сеђаше за трпезом на крилу Исусовом.
24 Simon Pierre donc lui fait signe de demander lequel était celui dont il parlait.
Онда намаже на њега Симон Петар да запита ко би то био за кога говори.
25 Et lui, s’étant penché sur la poitrine de Jésus, lui dit: Seigneur, lequel est-ce?
А он леже на прси Исусове и рече Му: Господе! Ко је то?
26 Jésus répond: C’est celui à qui moi je donnerai le morceau après l’avoir trempé. Et ayant trempé le morceau, il le donne à Judas Iscariote, [fils] de Simon.
Исус одговори: Онај је коме ја умочивши залогај дам. И умочивши залогај даде Јуди Симоновом Искариотском.
27 Et après le morceau, alors Satan entra en lui. Jésus donc lui dit: Ce que tu fais, fais-le promptement.
И по залогају тада уђе у њега сотона. Онда му рече Исус: Шта чиниш чини брже.
28 Mais aucun de ceux qui étaient à table ne comprit pourquoi il lui avait dit cela;
А ово не разуме нико од оних што сеђаху за трпезом зашто му рече.
29 car quelques-uns pensaient que, puisque Judas avait la bourse, Jésus lui avait dit: Achète ce dont nous avons besoin pour la fête; ou, qu’il donne quelque chose aux pauvres.
А неки мишљаху, будући да у Јуде беше кеса, да му Исус рече: Купи шта треба за празник; или да да шта сиромашнима.
30 Ayant donc reçu le morceau, il sortit aussitôt; or il était nuit.
А он узевши залогај одмах изиђе; а беше ноћ.
31 Lors donc qu’il fut sorti, Jésus dit: Maintenant le fils de l’homme est glorifié, et Dieu est glorifié en lui.
Кад он изиђе, онда Исус рече: Сад се прослави Син човечији и Бог се прослави у Њему.
32 Si Dieu est glorifié en lui, Dieu aussi le glorifiera en lui-même; et aussitôt il le glorifiera.
Ако се Бог прослави у Њему, и Бог ће Њега прославити у себи, и одмах ће Га прославити.
33 Enfants, je suis encore pour un peu de temps avec vous: vous me chercherez; et, comme j’ai dit aux Juifs: Là où moi je vais, vous, vous ne pouvez venir, je vous le dis aussi maintenant à vous.
Дечице! Још сам мало с вама; тражићете ме, и као што рекох Јудејцима: Куда ја идем ви не можете доћи, и вама говорим сад.
34 Je vous donne un commandement nouveau, que vous vous aimiez l’un l’autre; comme je vous ai aimés, que vous aussi vous vous aimiez l’un l’autre.
Нову вам заповест дајем да љубите један другог, као што ја вас љубих, да се и ви љубите међу собом.
35 À ceci tous connaîtront que vous êtes mes disciples, si vous avez de l’amour entre vous.
По томе ће сви познати да сте моји ученици, ако будете имали љубав међу собом.
36 Simon Pierre lui dit: Seigneur, où vas-tu? Jésus lui répondit: Là où je vais, tu ne peux pas me suivre maintenant, mais tu me suivras plus tard.
Рече Му Симон Петар: Господе! Куда идеш? Исус му одговори: Куда ја идем не можеш сад ићи за мном, али ћеш после поћи за мном.
37 Pierre lui dit: Seigneur, pourquoi ne puis-je pas te suivre maintenant? Je laisserai ma vie pour toi.
Петар Му рече: Господе! Зашто сад не могу ићи за Тобом? Душу ћу своју положити за Те.
38 Jésus répond: Tu laisseras ta vie pour moi! En vérité, en vérité, je te dis: Le coq ne chantera point, que tu ne m’aies renié trois fois.
Одговори му Исус: Душу ли ћеш своју положити за ме? Заиста, заиста ти кажем: неће петао запевати док ме се трипут не одрекнеш.
