Job 6
1 Et Job répondit et dit:
А Јов одговори и рече:
2 Oh! si mon chagrin était bien pesé, et si on mettait toute ma calamité dans la balance!
О да би се добро измерили јади моји, и заједно се невоља моја метнула на мерила!
3 Car maintenant elle pèserait plus que le sable des mers; c’est pourquoi mes paroles sont outrées;
Претегла би песак морски; зато ми и речи недостаје.
4 Car les flèches du Tout-puissant sont en moi, leur venin boit mon esprit; les frayeurs de Dieu se rangent en bataille contre moi.
Јер су стреле Свемогућег у мени, отров њихов испија ми дух, страхоте Божје ударају на ме.
5 L’âne sauvage brait-il auprès de l’herbe? Le bœuf mugit-il auprès de son fourrage?
Риче ли дивљи магарац код траве? Муче ли во код пиће своје?
6 Ce qui est insipide, le mange-t-on sans sel? Y a-t-il de la saveur dans le blanc d’un œuf?
Једе ли се бљутаво без соли? Има ли сласти у биоцу од јајца?
7 Ce que mon âme refusait de toucher est comme ma dégoûtante nourriture.
Чега се душа моја није хтела дотакнути, то ми је јело у невољи.
8 Oh! si ma demande s’accomplissait, et si Dieu m’accordait mon désir,
О да би ми се испунила молба, и да би ми Бог дао шта чекам!
9 S’il plaisait à Dieu de m’écraser, de lâcher sa main et de me retrancher!
И да би Бог хтео сатрти ме, да би махнуо руком својом, и истребио ме!
10 Alors il y aurait encore pour moi une consolation, et, dans la douleur qui ne m’épargne pas, je me réjouirais de ce que je n’ai pas renié les paroles du Saint.
Јер ми је још утеха, ако и горим од бола нити ме жали, што нисам тајио речи Светог.
11 Quelle est ma force pour que j’attende, et quelle est ma fin pour que je patiente?
Каква је сила моја да бих претрпео? Какав ли је крај мој да бих продужио живот свој?
12 Ma force est-elle la force des pierres? Ma chair est-elle d’airain?
Је ли сила моја камена сила? Је ли тело моје од бронзе?
13 N’est-ce pas qu’il n’y a point de secours en moi, et que toute capacité est chassée loin de moi?
Има ли још помоћи у мене? И није ли далеко од мене шта би ме придржало?
14 À celui qui est défaillant est due la miséricorde de la part de son ami, sinon il abandonnera la crainte du Tout-puissant.
Несрећноме треба милост пријатеља његовог, али је он оставио страх Свемогућег.
15 Mes frères m’ont trahi comme un torrent, comme le lit des torrents qui passent,
Браћа моја изневерише као поток, као бујни потоци прођоше,
16 Qui sont troubles à cause des glaces, dans lesquels la neige se cache;
Који су мутни од леда, у којима се сакрива снег;
17 Au temps où ils se resserrent ils tarissent, quand la chaleur les frappe ils disparaissent de leur lieu:
Кад се откраве, отеку; кад се загреју, нестане их с места њихових.
18 Ils serpentent dans les sentiers de leur cours, ils s’en vont dans le désert, et périssent.
Тамо амо сврћу од путева својих, иду у ништа и губе се.
19 Les caravanes de Théma les cherchaient du regard, les voyageurs de Sheba s’attendaient à eux;
Путници из Теме погледаху, који иђаху у Севу уздаху се у њих;
20 Ils ont été honteux de leur confiance; ils sont venus là, et ont été confondus.
Али се постидеше што се поуздаше у њих, дошавши до њих осрамотише се.
21 De même maintenant vous n’êtes rien; vous avez vu un objet de terreur, et vous vous êtes effrayés.
Тако и ви постасте ништа; видесте погибао моју, и страх вас је.
22 Ai-je dit: Donnez-moi, et de votre richesse faites-moi des présents,
Еда ли сам вам рекао: Дајте ми, или од блага свог поклоните ми;
23 Et délivrez-moi de la main de l’oppresseur, et rachetez-moi de la main des terribles?
Или избавите ме из руке непријатељеве, и из руке насилничке искупите ме?
24 Enseignez-moi, et je me tairai; et faites-moi comprendre en quoi je me trompe.
Поучите ме, и ја ћу ћутати; и у чему сам погрешио, обавестите ме.
25 Combien sont puissantes les paroles justes! Mais la censure de votre part que reprend-elle?
Како су јаке речи истините! Али шта ће укор ваш?
26 Songez-vous à censurer des discours? Mais les paroles d’un désespéré ne sont faites que pour le vent.
Мислите ли да ће речи укорити, и да је говор човека без надања ветар?
27 Certes, vous tombez sur l’orphelin, et vous creusez [une fosse] pour votre ami.
И на сироту нападате, и копате јаму пријатељу свом.
28 Et maintenant, si vous voulez, regardez-moi; vous mentirais-je donc en face?
Зато сада погледајте ме, и видите лажем ли пред вама.
29 Revenez, je vous prie; qu’il n’y ait pas d’injustice; oui, revenez encore: ma justice sera là.
Прегледајте; да не буде неправде; прегледајте, ја сам прав у том.
30 Y a-t-il de l’iniquité en ma langue? Mon palais ne discernerait-il pas la méchanceté?
Има ли неправде на језику мом? Не разбира ли грло моје зла?
