Job 41
1 Tireras-tu le léviathan avec un hameçon, et avec une corde lui feras-tu y enfoncer sa langue?
Хоћеш ли удицом извући крокодила или ужем подвезати му језик?
2 Lui mettras-tu un jonc dans le nez, et lui perceras-tu la mâchoire avec un crochet?
Хоћеш ли му провући ситу кроз нос? Или му шиљком провртети чељусти?
3 Te fera-t-il beaucoup de supplications, ou te dira-t-il des choses douces?
Хоће ли те много молити, или ће ти ласкати?
4 Fera-t-il une alliance avec toi? Le prendras-tu comme serviteur à toujours?
Хоће ли учинити веру с тобом да га узмеш да ти буде слуга до века?
5 Joueras-tu avec lui comme avec un oiseau, et l’attacheras-tu pour tes jeunes filles?
Хоћеш ли се играти с њим као с птицом, или ћеш га везати девојкама својим?
6 Des associés feront-ils trafic de lui? Le partageront-ils entre des marchands?
Хоће ли се њим частити другови? Разделити га међу трговце?
7 Rempliras-tu sa peau de dards, et sa tête de harpons à poissons?
Хоћеш ли му напунити кожу шиљцима и главу оствама?
8 Mets ta main sur lui: souviens-toi de la bataille, – n’y reviens pas!
Дигни на њ руку своју; нећеш више помињати боја.
9 Voici, on est déçu dans son attente; même à sa vue, n’est-on pas terrassé?
Гле, залуду је надати му се; кад га само угледа човек, не пада ли?
10 Nul n’est assez hardi pour le réveiller; et qui est celui qui se présentera devant moi?
Нема слободног који би га пробудио; а ко ће стати преда ме?
11 Qui m’a prévenu, et je lui rendrai? Tout ce qui est sous les cieux est à moi.
Ко ми је пре дао шта, да му вратим? Шта је год под свим небом, моје је.
12 Je ne me tairai pas sur ses membres, sur ce qui concerne ses forces et sur la beauté de sa structure.
Нећу ћутати о удима његовим ни о сили ни о лепоти стаса његовог.
13 Qui a mis à découvert le dessus de son vêtement? Qui pénétrera dans sa double mâchoire?
Ко ће му узгрнути горњу одећу? К чељустима његовим ко ће приступити?
14 Qui ouvrira les portes de son museau? Autour de ses dents est la terreur!
Врата грла његовог ко ће отворити? Страх је око зуба његових.
15 Il est magnifique par la force de ses boucliers étroitement unis comme par un sceau;
Крљушти су му јаки штитови спојени тврдо.
16 L’un touche à l’autre, et le vent ne pénétrerait pas entre eux;
Близу су једна до друге да ни ветар не улази међу њих.
17 L’un est attaché à l’autre, ils se tiennent et ne se séparent pas.
Једна је за другу прионула, држе се и не растављају се.
18 Ses éternuements font jaillir la lumière, et ses yeux sont comme les paupières de l’aurore.
Кад киха као да муња сева, а очи су му као трепавице у зоре.
19 Des flammes sortent de sa gueule; des étincelles de feu s’en échappent;
Из уста му излазе лучеви, и искре огњене скачу.
20 Une fumée sort de ses narines comme d’un pot qui bouillonne, comme d’une chaudière ardente;
Из ноздрва му излази дим као из врелог лонца или котла.
21 Son souffle allumerait des charbons, et une flamme sort de sa gueule.
Дах његов распаљује угљевље и пламен му излази из уста.
22 Dans son cou loge la force, et la frayeur danse devant lui.
У врату му стоји сила, и пред њим иде страх.
23 Les plis de sa chair adhèrent ensemble: coulés sur lui, ils ne bougent pas;
Уди меса његовог спојени су, једноставно је на њему, не размиче се.
24 Son cœur est dur comme une pierre, dur comme la meule inférieure.
Срце му је тврдо као камен, тврдо као доњи жрвањ.
25 Quand il se lève, les forts ont peur, ils s’enfuient saisis d’épouvante.
Кад се дигне, дрхћу јунаци, и од страха очишћају се од греха својих.
26 Quand on l’atteint de l’épée, elle n’a aucun effet, ni la lance, ni le dard, ni la cuirasse.
Да га удари мач, не може се одржати, ни копље ни стрела ни оклоп.
27 Il estime le fer comme de la paille, l’airain comme du bois vermoulu.
Њему је гвожђе као плева, а бронза као труло дрво.
28 La flèche ne le met pas en fuite; les pierres de fronde se changent pour lui en du chaume.
Неће га потерати стрела, камење из праће њему је као сламка;
29 Il estime la massue comme du chaume, et il se rit du bruit du javelot.
Као слама су му убојне справе, и смеје се баченом копљу.
30 Sous lui sont des tessons pointus; il étend une herse sur la vase.
Под њим су оштри црепови, стере себи оштре ствари у глибу.
31 Il fait bouillonner l’eau profonde comme une marmite, il fait de la mer comme un pot d’onguent;
Чини, те ври дубина као лонац, и море се мути као у ступи.
32 Il fait briller après lui [son] sillage; on prendrait l’abîme pour des cheveux gris.
За собом оставља светлу стазу, рекао би да је бездана оседела.
33 Il n’a pas son semblable sur la terre: il a été fait pour être sans peur.
Ништа нема на земљи да би се испоредило с њим, да би створено било да се ничега не боји.
34 Il regarde tout ce qui est élevé; il est roi sur tous les fiers animaux.
Шта је год високо презире, цар је над свим зверјем.
