< Job 37 >
1 À cause de cela aussi mon cœur tremble, et tressaille comme s’il sortait de sa place.
И од тога дрхће срце моје, и одскаче са свог места.
2 Écoutez donc le bruit éclatant de sa voix et le grondement qui sort de sa bouche!
Слушајте добро громовни глас Његов и говор што излази из уста Његових.
3 Il le dirige sous tous les cieux, et son éclair, jusqu’aux extrémités de la terre:
Под сва небеса пушта га, и светлост своју до крајева земаљских.
4 Après lui une voix rugit. Il tonne de sa voix majestueuse, et il ne retient pas ses éclairs quand il fait entendre sa voix.
За њом риче гром, грми гласом величанства свог, нити шта одгађа кад се чује глас Његов.
5 Dieu tonne merveilleusement de sa voix, faisant de grandes choses que nous ne comprenons pas.
Дивно Бог грми гласом својим, чини ствари велике, да их не можемо разумети.
6 Car il dit à la neige: Tombe sur la terre! et aussi aux averses de pluie, et aux averses des pluies de sa force.
Говори снегу: Падни на земљу; и дажду ситном и дажду силном.
7 Il met un sceau sur la main de tout homme, afin que tous les hommes connaissent son œuvre.
Запечаћава руку сваком човеку, да позна све посленике своје.
8 Les bêtes sauvages rentrent dans leurs gîtes, et demeurent dans leurs repaires.
Тада звер улази у јаму, и остаје на својој ложи.
9 Des chambres [du midi] vient le tourbillon, et des vents du nord, le froid.
С југа долази олуја, и са севера зима.
10 Au souffle de Dieu se forme la glace, et la largeur des eaux se resserre.
Од дихања Божијег постаје лед, и широке воде стискају се.
11 Il charge d’eau le nuage; sa lumière dissipe les nuées;
И да се натапа земља, натерује облак, и расипа облак светлошћу својом.
12 Et sous sa conduite elles tournoient en tout sens, pour accomplir leur œuvre, tout ce qu’il leur commande sur la face du cercle de la terre,
И он се обрће и тамо и амо по вољи Његовој да чини све што му заповеди по васиљеној.
13 Soit qu’il les fasse venir comme verge, ou pour sa terre, ou en bonté.
Чини да се нађе или за кар или за земљу или за доброчинство.
14 Écoute ceci, Job; tiens-toi là, et discerne les œuvres merveilleuses de Dieu.
Чуј то, Јове, стани и гледај чудеса Божија.
15 Sais-tu comment Dieu les a disposées et comment il fait briller l’éclair de sa nuée?
Знаш ли како их Он уређује и како сија светлошћу из облака свог?
16 Comprends-tu le balancement des nuages, les œuvres merveilleuses de celui qui est parfait en connaissance, –
Знаш ли како висе облаци? Знаш ли чудеса Оног који је савршен у сваком знању?
17 Pourquoi tes vêtements sont chauds quand il donne du repos à la terre par le vent du midi?
Како ти се хаљине угреју кад умири земљу с југа?
18 As-tu étendu avec lui la voûte céleste, aussi ferme qu’un miroir de fonte?
Јеси ли ти с Њим разапињао небеса, која стоје тврдо као саливено огледало?
19 Fais-nous savoir ce que nous lui dirons! Nous ne savons préparer [des paroles], à cause de [nos] ténèbres.
Научи нас шта ћемо Му рећи; не можемо од таме говорити по реду.
20 Lui racontera-t-on que je parle? Si quelqu’un lui parle, il sera sûrement englouti.
Хоће ли Му ко приповедити шта бих ја говорио? Ако ли би ко говорио, заиста, био бих прождрт.
21 Et maintenant on ne voit pas la lumière brillante, elle est [cachée] dans les nues; mais le vent passe et les [chasse, et] produit un ciel clair.
Али сада не могу људи гледати у светлост кад сјаји на небу, пошто ветар прође и очисти га;
22 L’or vient du nord; – par-devers Dieu est la majesté terrible.
Са севера долази као злато; али је у Богу страшнија слава.
23 Le Tout-puissant, nous ne le trouvons pas; grand en force, en jugement et en beaucoup de justice, il n’opprime pas.
Свемогућ је, не можемо Га стигнути; велике је силе, али судом и великом правдом никога не мучи.
24 C’est pourquoi les hommes le craindront; aucun des sages de cœur ne le contemplera.
Зато Га се боје људи: Не може Га видети никакав мудрац.