Job 3
1 Après cela, Job ouvrit sa bouche et maudit son jour.
Потом отвори уста своја Јов и стаде клети дан свој.
2 Et Job prit la parole et dit:
И проговоривши Јов рече:
3 Périsse le jour auquel je naquis, et la nuit qui dit: Un homme a été conçu!
Не било дана у који се родих, и ноћи у којој рекоше: Роди се детић!
4 Ce jour-là, qu’il soit ténèbres; que Dieu ne s’en enquière pas d’en haut, et que la lumière ne resplendisse pas sur lui!
Био тај дан тама, не гледао га Бог озго, и не осветљавала га светлост!
5 Que les ténèbres et l’ombre de la mort le réclament; que les nuées demeurent sur lui; que ce qui assombrit les jours le terrifie!
Мрак га запрзнио и сен смртни, облак га обастирао, био страшан као најгори дани!
6 Cette nuit-là, que l’obscurité s’en empare; qu’elle ne se réjouisse point parmi les jours de l’année, qu’elle n’entre pas dans le nombre des mois!
Ноћ ону освојила тама, не радовала се међу данима годишњим, не бројала се у месеце!
7 Voici, que cette nuit-là soit stérile; que les cris de joie n’y entrent pas!
Гле, ноћ она била пуста, певања не било у њој!
8 Que ceux qui maudissent le jour la maudissent, ceux qui sont prêts à réveiller Léviathan!
Клели је који куну дане, који су готови пробудити крокодила!
9 Que les étoiles de son crépuscule soient obscurcies; qu’elle attende la lumière, et qu’il n’y en ait point, et qu’elle ne voie pas les cils de l’aurore!
Потамнеле звезде у сумрачје њено, чекала видело и не дочекала га, и не видела зори трепавица;
10 Parce qu’elle n’a pas fermé les portes du sein qui m’a porté, et n’a pas caché la misère de devant mes yeux.
Што ми није затворила врата од утробе и није сакрила муку од мојих очију.
11 Pourquoi ne suis-je pas mort dès la matrice, n’ai-je pas expiré quand je sortis du ventre?
Зашто не умрех у утроби? Не издахнух излазећи из утробе?
12 Pourquoi les genoux m’ont-ils rencontré, et pourquoi les mamelles, pour les téter?
Зашто ме прихватише кољена? Зашто сисе, да сем?
13 Car maintenant je serais couché et je serais tranquille, je dormirais: alors j’aurais du repos,
Јер бих сада лежао и почивао; спавао бих, и био бих миран,
14 Avec les rois et les conseillers de la terre qui se bâtissent des solitudes,
С царевима и саветницима земаљским, који зидаше себи пустолине,
15 Ou avec les princes qui ont de l’or, qui ont rempli d’argent leurs maisons;
Или с кнезовима, који имаше злата, и куће своје пунише сребра.
16 Ou, comme un avorton caché, je n’aurais pas été, – comme les petits enfants qui n’ont pas vu la lumière.
Или зашто не бих као недоношче сакривено, као дете које не угледа видела?
17 Là, les méchants ont cessé leur tumulte, et là ceux dont les forces sont épuisées par la fatigue sont en repos;
Онде безбожници престају досађивати, и онде почивају изнемогли,
18 Les prisonniers demeurent ensemble tranquilles, ils n’entendent pas la voix de l’exacteur;
И сужњи се одмарају и не чују глас настојников.
19 Là sont le petit et le grand, et le serviteur libéré de son maître.
Мали и велики онде је, и роб слободан од свог господара.
20 Pourquoi la lumière est-elle donnée au misérable, et la vie à ceux qui ont l’amertume dans l’âme,
Зашто се даје видело невољнику и живот онима који су тужног срца,
21 À ceux qui attendent la mort, et elle n’est pas là, – qui la cherchent plus que des trésors cachés,
Који чекају смрт а ње нема, и траже је већма него закопано благо,
22 Qui se réjouissent jusqu’aux transports [et] sont dans l’allégresse, parce qu’ils ont trouvé le sépulcre, –
Који играју од радости и веселе се кад нађу гроб?
23 À l’homme de qui le chemin est caché et que Dieu a enfermé de toutes parts?
Човеку, коме је пут сакривен и ког је Бог затворио одсвуда?
24 Car mon gémissement vient avant mon pain, et mes rugissements débordent comme des eaux.
Јер пре јела мог долази уздах мој, и као вода разлива се јаук мој.
25 Car j’ai eu une crainte, et elle est venue sur moi, et ce que j’appréhendais m’est arrivé.
Јер чега се бојах дође на мене, и чега се страшах задеси ме.
26 Je n’étais pas en sécurité, et je n’étais pas tranquille ni en repos, et le trouble est venu.
Не почивах нити имах мира нити се одмарах, и опет дође страхота.
