Job 28
1 Oui, il y a pour l’argent [un endroit] d’où on le tire, et un lieu pour l’or qu’on affine;
Да, сребро има жице, и злато има место где се топи.
2 Le fer se tire de la poussière, et la pierre fondue donne le cuivre.
Гвожђе се вади из праха, и из камена се топи бронза.
3 [L’homme] met fin aux ténèbres et explore jusqu’à l’extrémité de tout, la pierre d’obscurité et de l’ombre de la mort.
Мраку поставља међу, и све истражује човек до краја, и камење у тами и у сену смртном.
4 On creuse un puits loin de ceux qui séjournent [sur la terre]; oubliés du pied [de l’homme], ils sont suspendus, balancés loin des humains.
Река навре с места свог да јој нико не може приступити; али се одбије и одлази трудом човечјим.
5 La terre, … d’elle sort le pain; et au-dessous, elle est bouleversée comme par le feu.
Из земље излази хлеб, и под њом је друго, као огањ.
6 Ses pierres sont le lieu du saphir, et la poussière d’or s’y trouve.
У камену је њеном место сафиру, а онде је прах златни.
7 C’est un sentier que l’oiseau de proie ne connaît pas, et que l’œil du vautour n’a pas aperçu;
Те стазе не зна птица, нити је виде око крагујево;
8 La bête fauve ne l’a pas foulé, le lion ne l’a pas traversé.
Не угази је младо зверје, нити њом прође лав.
9 [L’homme] porte sa main sur le roc dur, il renverse les montagnes depuis la racine;
На кремен диже руку своју; превраћа горе из дна.
10 Il creuse des canaux dans les rochers; et son œil voit tout ce qui est précieux;
Из стене изводи потоке, и свашта драгоцено види Му око.
11 Il enserre les fleuves pour qu’ils ne suintent pas; et il produit à la lumière les choses cachées.
Уставља реке да не теку, и шта је сакривено износи на видело.
12 Mais la sagesse, où la trouvera-t-on? et où est le lieu de l’intelligence?
Али мудрост где се налази? И где је место разуму?
13 Aucun mortel n’en connaît le prix, et elle ne se trouve pas sur la terre des vivants.
Не зна јој човек цене, нити се находи у земљи живих.
14 L’abîme dit: Elle n’est pas en moi; et la mer dit: Elle n’est pas chez moi.
Бездана вели: Није у мени; и море вели: Није код мене.
15 Elle ne s’échange pas contre de l’or pur, et l’argent ne se pèse pas pour l’acheter.
Не може се дати чисто злато за њу, нити се сребро измерити у промену за њу.
16 On ne la met pas dans la balance avec l’or d’Ophir, avec l’onyx précieux et le saphir.
Не може се ценити златом офирским, ни драгим онихом ни сафиром.
17 On ne peut lui comparer ni l’or ni le verre, ni l’échanger contre un vase d’or fin.
Не може се наједначити с њом ни злато ни кристал, нити се може променити за закладе златне.
18 [À côté d’elle] le corail et le cristal ne viennent pas dans la mémoire; et la possession de la sagesse vaut mieux que les perles.
Од корала и бисера нема спомена, јер је вредност мудрости већа него драгом камењу.
19 La topaze d’Éthiopie ne lui est pas comparée, on ne la met pas dans la balance avec l’or pur.
Не може се с њом изједначити топаз етиопски, нити се може ценити чистим златом.
20 Mais la sagesse, d’où vient-elle? et où est le lieu de l’intelligence?
Откуда, дакле, долази мудрост? И где је место разуму?
21 Elle est voilée aux yeux de tous les vivants, et elle est cachée aux oiseaux des cieux.
Сакривена је од очију сваког живог, и од птица небеских заклоњена.
22 La destruction et la mort disent: De nos oreilles nous en avons entendu la rumeur.
Погибао и смрт говоре: Ушима својим чусмо славу њену.
23 Dieu comprend son chemin, et lui, il connaît son lieu.
Бог зна пут њен, и познаје место њено.
24 Car lui, voit jusqu’aux bouts de la terre: sa vue s’étend sous tous les cieux.
Јер гледа до крајева земаљских и види све што је под свим небом.
25 Quand il fixait au vent sa pesanteur, et qu’il établissait les eaux selon leur mesure;
Кад даваше ветру тежину, и мераше воду мером,
26 Quand il faisait une loi pour la pluie, et un chemin pour le sillon de la foudre:
Кад постављаше закон дажду и пут муњи громовној.
27 Alors il la vit et la manifesta; il l’établit, et il la sonda aussi;
Још је онда виде и огласи је, уреди је и претражи је.
28 Et il dit à l’homme: Voici, la crainte du Seigneur, c’est là la sagesse, et se retirer du mal est l’intelligence.
А човеку рече: Гле, страх је Божји мудрост, и уклањати се ода зла јесте разум.
