Job 16
1 Et Job répondit et dit:
А Јов одговори и рече:
2 J’ai entendu bien des choses comme celles-là; vous êtes tous des consolateurs fâcheux.
Слушао сам много таквих ствари; сви сте досадни тешиоци.
3 Y aura-t-il une fin à [ces] paroles de vent? Qu’est-ce qui t’irrite, que tu répondes?
Хоће ли бити крај празним речима? Или шта те тера да тако одговараш?
4 Moi aussi, je pourrais parler comme vous; si votre âme était à la place de mon âme, je pourrais entasser des paroles contre vous et secouer ma tête contre vous!
И ја бих могао говорити као ви, да сте на мом месту, гомилати на вас речи и махати главом на вас,
5 [Mais] je vous fortifierais de ma bouche, et la consolation de mes lèvres allégerait [vos douleurs].
Могао бих вас храбрити устима својим, и мицање усана мојих олакшало би бол ваш.
6 Si je parle, ma douleur n’est pas allégée; et si je me tais, s’éloignera-t-elle de moi?
Ако говорим, неће одахнути бол мој; ако ли престанем, хоће ли отићи од мене?
7 Mais maintenant, il m’a fatigué…: tu as dévasté toute ma famille;
А сада ме је уморио; опустошио си сав збор мој.
8 Tu m’as étreint, c’est un témoignage, et ma maigreur se lève contre moi, elle dépose, à ma face, contre moi.
Навукао си на ме мрштине за сведочанство; и моја мрша подиже се на ме, и сведочи ми у очи.
9 Sa colère me déchire et me poursuit; il grince des dents contre moi; [comme] mon adversaire, il aiguise contre moi ses yeux.
Гнев Његов растрже ме, ненавиди ме, шкргуће зубима на ме, поставши ми непријатељ сева очима својим на ме.
10 Ils ouvrent contre moi leur bouche, ils me frappent les joues avec mépris; ils s’attroupent contre moi.
Разваљују на ме уста своја, срамотно ме бију по образима, скупљају се на ме.
11 Dieu m’a livré à l’inique, et m’a jeté entre les mains des méchants.
Предао ме је Бог неправеднику, и у руке безбожницима бацио ме.
12 J’étais en paix, et il m’a brisé; il m’a saisi par la nuque et m’a broyé, et m’a dressé pour lui servir de but.
Бејах миран и затре ме, и ухвативши ме за врат смрска ме и метну ме себи за белегу.
13 Ses archers m’ont environné; il me perce les reins et ne m’épargne pas; il répand mon fiel sur la terre.
Опколише ме Његови стрелци, цепа ми бубреге немилице, просипа на земљу жуч моју.
14 Il fait brèche en moi, brèche sur brèche; il court sur moi comme un homme fort.
Задаје ми ране на ране, и удара на ме као јунак.
15 J’ai cousu un sac sur ma peau, et j’ai dégradé ma corne dans la poussière.
Сашио сам кострет по кожи својој, и уваљао сам у прах славу своју.
16 Mon visage est enflammé à force de pleurer, et sur mes paupières est l’ombre de la mort,
Лице је моје подбуло од плача, на веђама је мојим смртни сен;
17 Quoiqu’il n’y ait pas de violence dans mes mains, et que ma prière soit pure.
Премда нема неправде у рукама мојим, и молитва је моја чиста.
18 Ô terre, ne recouvre pas mon sang, et qu’il n’y ait pas de place pour mon cri!
Земљо, не криј крв што сам пролио, и нека нема места викању мом.
19 Maintenant aussi, voici, mon témoin est dans les cieux, et celui qui témoigne pour moi est dans les lieux élevés.
И сада ето је на небу сведок мој, сведок је мој на висини.
20 Mes amis se moquent de moi… vers Dieu pleurent mes yeux.
Пријатељи се моји подругују мном; око моје рони сузе Богу.
21 Que n’y a-t-il un arbitre pour l’homme auprès de Dieu, et pour un fils d’homme vis-à-vis de son ami!
О да би се човек могао правдати с Богом, као син човечији с пријатељем својим!
22 Car les années s’écoulent dont on peut compter le nombre, et je m’en vais dans le chemin [d’où] je ne reviendrai pas.
Јер године избројане навршују се, и полазим путем одакле се нећу вратити.
