Job 10
1 Mon âme est dégoûtée de ma vie; je laisserai libre cours à ma plainte, je parlerai dans l’amertume de mon âme,
Додијао је души мојој живот мој; пустићу од себе тужњаву своју, говорићу у јаду душе своје.
2 Je dirai à Dieu: Ne me condamne pas; fais-moi savoir pourquoi tu contestes avec moi.
Рећи ћу Богу: Немој ме осудити; кажи ми зашто се преш са мном.
3 Prends-tu plaisir à opprimer, que tu méprises le travail de tes mains, et que tu fasses briller ta lumière sur le conseil des méchants?
Је ли Ти мило да чиниш силу, да одбацујеш дело руку својих и савет безбожнички обасјаваш?
4 As-tu des yeux de chair? Vois-tu comme voit l’homme mortel?
Јесу ли у Тебе очи телесне? Видиш ли као што види човек?
5 Tes jours sont-ils comme les jours d’un mortel, ou tes années, comme les jours de l’homme,
Јесу ли дани твоји као дани човечији, и године твоје као век људски,
6 Que tu recherches mon iniquité et que tu scrutes mon péché;
Те истражујеш моје безакоње и за грех мој разбираш?
7 Puisque tu sais que je ne suis pas un méchant, et que nul ne délivre de ta main?
Ти знаш да нисам крив, и нема никога ко би избавио из Твоје руке.
8 Tes mains m’ont formé et m’ont façonné tout à l’entour en un tout, et tu m’engloutis!
Твоје су ме руке створиле и начиниле, и Ти ме одсвуда потиреш.
9 Souviens-toi, je te prie, que tu m’as façonné comme de l’argile, et que tu me feras retourner à la poussière.
Опомени се да си ме као од кала начинио, и опет ћеш ме у прах обратити.
10 Ne m’as-tu pas coulé comme du lait, et fait cailler comme du fromage?
Ниси ли ме као млеко слио и као сир усирио ме?
11 Tu m’as revêtu de peau et de chair, tu m’as tissé d’os et de nerfs;
Навукао си на ме кожу и месо, и костима и жилама сплео си ме.
12 Tu m’as donné la vie, et tu as usé de bonté envers moi, et tes soins ont gardé mon esprit;
Животом и милошћу даривао си ме; и старање Твоје чувало је дух мој.
13 Et tu cachais ces choses dans ton cœur: je sais que cela était par-devers toi.
И сакрио си то у срцу свом; али знам да је у Тебе.
14 Si j’ai péché, tu m’as aussi observé, et tu ne me tiendras pas pour innocent de mon iniquité.
Ако сам згрешио, опазио си ме, и ниси ме опростио безакоња мог.
15 Si j’ai agi méchamment, malheur à moi! Si j’ai marché justement, je ne lèverai pas ma tête, rassasié que je suis de mépris et voyant ma misère.
Ако сам скривио, тешко мени! Ако ли сам прав, не могу подигнути главе, пун срамоте и видећи муку своју.
16 Et elle augmente: tu me fais la chasse comme un lion, et en moi tu répètes tes merveilles;
И ако се подигне, гониш ме као лав, и опет чиниш чудеса на мени.
17 Tu renouvelles tes témoins contre moi, et tu multiplies ton indignation contre moi. Une succession [de maux] et un temps de misère sont avec moi.
Понављаш сведочанства своја против мене, и умножаваш гнев свој на ме; војске једне за другом излазе на ме.
18 Et pourquoi m’as-tu fait sortir du sein [de ma mère]? J’aurais expiré, et aucun œil ne m’aurait vu!
Зашто си ме извадио из утробе? О да умрех! Да ме ни око не виде!
19 J’aurais été comme si je n’avais pas été; de la matrice on m’aurait porté au sépulcre!
Био бих као да никада нисам био; из утробе у гроб био бих однесен.
20 Mes jours ne sont-ils pas en petit nombre? Qu’il cesse [donc], qu’il se retire de moi, et je me remonterai un peu,
Није ли мало дана мојих? Престани дакле и окани ме се да се мало опоравим,
21 Avant que je m’en aille, pour ne plus revenir, dans le pays de l’obscurité et de l’ombre de la mort,
Пре него отидем одакле се нећу вратити, у земљу тамну и у сен смртни,
22 Terre sombre comme les ténèbres de l’ombre de la mort, et où il n’y a que confusion, et où la clarté est comme des ténèbres profondes.
У земљу тамну као мрак и у сен смртни, где нема промене и где је видело као тама.
