Psaumes 74
1 Cantique d’Asaph. Pourquoi, ô Dieu, nous as-tu rejetés pour toujours? Pourquoi ta colère est-elle allumée contre le troupeau de ton pâturage?
Зашто се, Боже, срдиш на нас дуго; дими се гнев Твој на овце паше Твоје?
2 Souviens-toi de ton peuple que tu as acquis aux jours anciens, que tu as racheté pour être la tribu de ton héritage! Souviens-toi de ta montagne de Sion où tu faisais ta résidence,
Опомени се сабора свог, који си стекао од старине, искупио себи у наследну државу, горе Сиона, на којој си се населио.
3 porte tes pas vers ces ruines irréparables; l’ennemi a tout ravagé dans le sanctuaire.
Подигни стопе своје на старе развалине: све је разрушио непријатељ у светињи.
4 Tes adversaires ont rugi au milieu de tes saints parvis; ils ont établi pour emblèmes leurs emblèmes.
Ричу непријатељи Твоји на месту сабора Твојих, своје обичаје постављају место наших обичаја.
5 On les a vus, pareils au bûcheron, qui lève la cognée dans une épaisse forêt.
Видиш, они су као онај који подиже секиру на сплетене гране у дрвета.
6 Et maintenant, toutes les sculptures ensemble; ils les ont brisées à coups de hache et de marteau.
Све у њему што је резано разбише секирама и брадвама.
7 Ils ont livré au feu ton sanctuaire; ils ont abattu et profané la demeure de ton nom.
Огњем сажегоше светињу Твоју; на земљу обаливши оскврнише стан имена Твог.
8 Ils disaient dans leur cœur: « Détruisons-les tous ensemble! » Ils ont brûlé dans le pays tous les lieux saints.
Рекоше у срцу свом: Потримо их сасвим. Попалише сва места сабора Божијих на земљи.
9 Nous ne voyons plus nos signes; il n’y a plus de prophète, et personne parmi nous qui sache jusques à quand...
Обичаја својих не видимо, нема више пророка, и нема у нас ко би знао докле ће то трајати.
10 Jusques à quand, ô Dieu, l’oppresseur insultera-t-il, l’ennemi blasphémera-t-il sans cesse ton nom?
Докле ће се, Боже, ругати насилник? Хоће ли довека противник пркосити имену Твом?
11 Pourquoi retires-tu ta main et ta droite? Tire-la de ton sein et détruis-les!
Зашто устављаш руку своју и десницу своју? Пружи из недара својих, и истреби их.
12 Pourtant Dieu est mon roi dès les temps anciens, lui qui a opéré tant de délivrances sur la terre.
Боже, царе мој, који од старине твориш спасење посред земље!
13 C’est toi qui as divisé la mer par ta puissance, toi qui as brisé la tête des monstres dans les eaux.
Ти си силом својом раскинуо море, и сатро главе воденим наказама.
14 C’est toi qui as écrasé les têtes de Léviathan, et l’as donné en pâture au peuple du désert.
Ти си размрскао главу крокодилу, дао га онима који живе у пустињи да га једу.
15 C’est toi qui as fait jaillir la source et le torrent, toi qui as mis à sec les fleuves qui ne tarissent pas.
Ти си отворио изворе и потоке, Ти си исушио реке које не пресишу.
16 A toi est le jour, à toi est la nuit; c’est toi qui as créé la lune et le soleil.
Твој је дан и Твоја је ноћ, Ти си поставио звезде и сунце.
17 C’est toi qui as fixé toutes les limites de la terre; l’été et l’hiver, c’est toi qui les as établis.
Ти си утврдио све крајеве земаљске, лето и зиму Ти си уредио.
18 Souviens-toi: l’ennemi insulte Yahweh, un peuple insensé blasphème ton nom!
Опомени се тога, непријатељ се руга Господу, и народ безумни не мари за име Твоје.
19 Ne livre pas aux bêtes l’âme de ta tourterelle, n’oublie pas pour toujours la vie de tes pauvres.
Не дај зверима душу грлице своје, немој заборавити стадо страдалаца својих засвагда.
20 Prends garde à ton alliance! car tous les coins du pays sont pleins de repaires de violence.
Погледај на завет; јер су све пећине земаљске пуне станова безакоња.
21 Que l’opprimé ne s’en retourne pas confus, que le malheureux et le pauvre puissent bénir ton nom!
Невољник нек се не врати срамотан, ништи и убоги нека хвале име Твоје.
22 Lève-toi, ô Dieu, prends en main ta cause; souviens-toi des outrages que t’adresse chaque jour l’insensé.
Устани, Боже, брани ствар своју, опомени се како Ти се безумник руга сваки дан!
23 N’oublie pas les clameurs de tes adversaires, l’insolence toujours croissante de ceux qui te haïssent.
Не заборави обести непријатеља својих, вике, коју једнако дижу противници Твоји!
