Psaumes 65
1 Au maître de chant. Psaume de David. Cantique. A toi est due la louange, ô Dieu, dans Sion; c’est en ton honneur qu’on accomplit les vœux.
У Теби је уздање, Боже, Теби припада хвала на Сиону, и Теби се извршују завети.
2 O toi, qui écoutes la prière, tous les hommes viennent à toi.
Ти слушаш молитву; к Теби долази свако тело.
3 Un amas d’iniquités pesait sur moi: tu pardonnes nos transgressions.
Безакоња ме притискају, Ти ћеш очистити грехе наше.
4 Heureux celui que tu choisis et que tu rapproches de toi, pour qu’il habite dans tes parvis! Puissions-nous être rassasiés des biens de ta maison, de ton saint temple!
Благо ономе кога изабираш и примаш, да живи у двору Твом! Наситићемо се добром дома Твог, светињом цркве Твоје.
5 Par des prodiges, tu nous exauces dans ta justice, Dieu de notre salut, espoir des extrémités de la terre, et des mers lointaines.
Дивно нам одговараш по правди својој, Боже, Спаситељу наш, узданицо свих крајева земаљских, и народа преко мора далеко.
6 — Il affermit les montagnes par sa force, il est ceint de sa puissance;
Који си поставио горе својом силом, опасао се јачином,
7 il apaise la fureur des mers, la fureur de leurs flots, et le tumulte des peuples. —
Који утишаваш хуку морску, хуку вала њихових и буну по народима!
8 Les habitants des pays lointains craignent devant tes prodiges, tu réjouis les extrémités, l’Orient et l’Occident.
Боје се Твојих чудеса који живе на крајевима земаљским; све што се јавља јутром и вечером Ти будиш да слави Тебе.
9 Tu as visité la terre pour lui donner l’abondance, tu la combles de richesses; la source divine est remplie d’eau: tu prépares le blé, quand tu la fertilises ainsi.
Надгледаш земљу и заливаш је, обилно је обогаћаваш; поток је Божји пун воде, спремаш за њих жито, јер си тако уредио.
10 Arrosant ses sillons, aplanissant ses mottes, tu l’amollis par des ondées, tu bénis ses germes.
Бразде њене напајаш, равниш груде њене, кишним капљама размекшаваш је, благосиљаш је да рађа.
11 Tu couronnes l’année de tes bienfaits, sur tes pas ruisselle la graisse.
Ти венчаваш годину, којој добро чиниш; стопе су Твоје пуне масти.
12 Les pâturages du désert sont abreuvés, et les collines se revêtent d’allégresse.
Тију паше по пустињама, и хумови се опасују радошћу.
13 Les prairies se couvrent de troupeaux, et les vallées se parent d’épis; tout se réjouit et chante.
Луке се осипају стадима, и поља се заодевају пшеницом; веселе се и певају.
