Job 8
1 Alors Baldad de Suhé prit la parole et dit:
Тада одговори Вилдад Сушанин и рече:
2 Jusques à quand tiendras-tu ces discours, et tes paroles seront-elles comme un souffle de tempête?
Докле ћеш тако говорити? И речи уста твојих докле ће бити као силан ветар?
3 Est-ce que Dieu fait fléchir le droit, ou bien le Tout-Puissant renverse-t-il la justice?
Еда ли Бог криво суди? Или Свемогући изврће правду?
4 Si tes fils ont péché contre lui, il les a livrés aux mains de leur iniquité.
Што су синови твоји згрешили Њему, зато их је дао безакоњу њиховом.
5 Pour toi, si tu as recours à Dieu, si tu implores le Tout-Puissant,
А ти да потражиш Бога и помолиш се Свемогућем,
6 si tu es droit et pur, alors il veillera sur toi, il rendra le bonheur à la demeure de ta justice;
Ако си чист и прав, заиста ће се пренути за те и честит ће учинити праведан стан твој;
7 ton premier état semblera peu de chose, tant le second sera florissant.
И почетак ће твој бити мален, а последак ће ти бити врло велик.
8 Interroge les générations passées, sois attentif à l’expérience des pères: —
Јер питај пређашњи нараштај, и настани да разабереш од отаца њихових;
9 car nous sommes d’hier, et nous ne savons rien, nos jours sur la terre passent comme l’ombre; —
Јер смо ми јучерашњи, и не знамо ништа, јер су наши дани на земљи сен.
10 ne vont-ils pas t’enseigner, te parler, et de leur cœur tirer des sentences:
Неће ли те они научити? Неће ли ти казати и из срца свог изнети речи?
11 « Le papyrus croît-il en dehors des marais? Le jonc s’élève-t-il sans eau?
Ниче ли сита без влаге? Расте ли рогоз без воде?
12 Encore tendre, sans qu’on le coupe, il sèche avant toute herbe.
Док се још зелени, док се не покоси, суши се пре сваке траве.
13 Telles sont les voies de tous ceux qui oublient Dieu; l’espérance de l’impie périra.
Такве су стазе свих који заборављају Бога, и надање лицемерово пропада.
14 Sa confiance sera brisée; son assurance ressemble à la toile de l’araignée.
Његово се надање подлама и уздање је његово кућа паукова;
15 Il s’appuie sur sa maison, et elle ne tient pas; il s’y attache, et elle ne reste pas debout.
Наслони се на кућу своју, али она не стоји тврдо; ухвати се за њу, али се она не може одржати.
16 Il est plein de vigueur, au soleil, ses rameaux s’étendent sur son jardin,
Зелени се на сунцу, и у врх врта његовог пружају се огранци његови;
17 ses racines s’entrelacent parmi les pierres, il plonge jusqu’aux profondeurs du roc.
Жиле његове заплећу се код извора, и на месту каменитом шири се;
18 Si Dieu l’arrache de sa place, sa place le renie: Je ne t’ai jamais vu.
Али кад се ишчупа из места свог, оно га се одриче: Нисам те видело.
19 C’est là que sa joie se termine, et du même sol d’autres s’élèveront après lui. »
Ето, то је радост од његова пута; а из праха ниче други.
20 Non, Dieu ne rejette pas l’innocent, il ne prend pas la main des malfaiteurs.
Гле, Бог не одбацује доброг, али не прихвата за руку зликовца.
21 Il remplira ta bouche d’éclats de rire, et mettra sur tes lèvres des chants d’allégresse.
Још ће напунити уста твоја смеха и усне твоје попевања.
22 Tes ennemis seront couverts de honte, et la tente des méchants disparaîtra.
Ненавидници твоји обући ће се у срамоту, и шатора безбожничког неће бити.
