Job 39
1 Connais-tu le temps où les chèvres sauvages font leurs petits? As-tu observé les biches quand elles mettent bas?
Знаш ли време кад се дивокозе козе? И јеси ли видео кад се кошуте легу?
2 As-tu compté les mois de leur portée, et connais-tu l’époque de leur délivrance?
Јеси ли избројао месеце, докле носе? Знаш ли време кад се легу?
3 Elles se mettent à genoux, déposent leurs petits, et sont quittes de leurs douleurs.
Како се савијају, млад своју испуштају, и опраштају се болова?
4 Leurs faons se fortifient et grandissent dans les champs; ils s’en vont, et ne reviennent plus.
Како јача млад њихова, расте по пољу и отишавши не враћа се к њима?
5 Qui a lâché l’onagre en liberté, qui a brisé les liens de l’âne sauvage,
Ко је пустио дивљег магарца да је слободан, и ремене дивљем магарцу ко је разрешио?
6 à qui j’ai donné le désert pour maison, pour demeure la plaine salée?
Коме одредих пустињу за кућу и за стан слатину.
7 Il méprise le tumulte des villes, il n’entend pas les cris d’un maître.
Он се смеје вреви градској, и не слуша вике настојникове.
8 Il parcourt les montagnes pour trouver sa pâture, il y poursuit les moindres traces de verdure.
Шта налази у горама, оно му је пића, и тражи сваку зелен.
9 Le buffle voudra-t-il te servir, ou bien passera-t-il la nuit dans son étable?
Би ли ти једнорог хтео служити? Би ли ноћивао за јаслама твојим?
10 L’attacheras-tu avec une corde au sillon, ou bien hersera-t-il derrière toi dans les vallées?
Можеш ли везати ужем једнорога да оре? Хоће ли влачити бразде за тобом?
11 Te fieras-tu à lui parce qu’il est très fort, lui laisseras-tu faire tes travaux?
Хоћеш ли се ослонити на њ што му је снага велика? И оставити на њему свој посао?
12 Compteras-tu sur lui pour rentrer ta moisson, pour recueillir le blé dans ton aire?
Хоћеш ли се поуздати у њ да ће ти свести летину и на гумно твоје сложити?
13 L’aile de l’autruche bat joyeusement; elle n’a ni l’aile pieuse ni le plumage de la cigogne.
Јеси ли ти дао пауну лепа крила и перје чапљи или ноју?
14 Elle abandonne ses œufs à la terre, et les laisse chauffer sur le sable.
Који снесе на земљи јајца своја, и остави их да их прах греје?
15 Elle oublie que le pied peut les fouler, la bête des champs les écraser.
И не мисли да ће их нога разбити и звер пољска згазити;
16 Elle est dure pour ses petits, comme s’ils n’étaient pas siens; que son travail soit vain, elle ne s’en inquiète pas.
Немилостив је птићима својим као да нису његови, и да му труд не буде узалуд не боји се.
17 Car Dieu lui a refusé la sagesse, et ne lui a pas départi l’intelligence.
Јер му Бог није дао мудрости нити му је уделио разума.
18 Mais quand elle se bat les flancs et prend son essor, elle se rit du cheval et du cavalier.
Кад се подигне у вис, смеје се коњу и коњику.
19 Est-ce toi qui donnes au cheval la vigueur, qui revêts son cou d’une crinière flottante,
Јеси ли ти дао коњу јачину? Јеси ли ти окитио врат његов рзањем?
20 qui le fais bondir comme la sauterelle? Son fier hennissement répand la terreur.
Хоћеш ли га поплашити као скакавца? Фркање ноздрва његових страшно је;
21 Il creuse du pied la terre, il est fier de sa force, il s’élance au-devant du combat.
Копа земљу, весео је од силе, иде на сусрет оружју;
22 Il se rit de la peur; rien ne l’effraie; il ne recule pas devant l’épée.
Смеје се страху и не плаши се нити узмиче испред мача;
23 Sur lui résonne le carquois, la lance étincelante et le javelot.
Кад звекће над њим тул и сева копље и сулица;
24 Il frémit, il s’agite, il dévore le sol; il ne se contient plus quand la trompette sonne.
Од немирноће и љутине копа земљу, и не може да стоји кад труба затруби.
25 Au bruit de la trompette, il dit: « Allons! » De loin il flaire la bataille, la voix tonnante des chefs et les cris des guerriers.
Кад труба затруби, он вришти, из далека чује бој, вику војвода и поклич.
26 Est-ce par ta sagesse que l’épervier prend son vol et déploie ses ailes vers le midi?
Еда ли по твом разуму лети јастреб? Шири крила своја на југ?
27 Est-ce à ton ordre que l’aigle s’élève, et fait son nid sur les hauteurs?
Еда ли се на твоју заповест диже у вис орао, и на висини вије гнездо?
28 Il habite les rochers, il fixe sa demeure dans les dents de la pierre, sur les sommets.
На стени станује и бави се, на врх стене, на тврдом месту.
29 De là, il guette sa proie, son regard perce au loin.
Одатле гледа хране, далеко му виде очи.
30 Ses petits s’abreuvent de sang; partout où il y a des cadavres, on le trouve.
И птићи његови пију крв, и где су мртва телеса онде је он.
