Job 31

1 J’avais fait un pacte avec mes yeux, et comment aurais-je arrêté mes regards sur une vierge. —

Веру учиних са очима својим, па како бих погледао на девојку?

2 Quelle part, me disais-je, Dieu me réserverait-il d’en haut? Quel sort le Tout-Puissant me ferait-il de son ciel?

Јер какав је део од Бога одозго? И какво наследство од Свемогућег с висине?

3 La ruine n’est-elle pas pour le méchant, et le malheur pour les artisans d’iniquité?

Није ли погибао неваљалом и чудо онима који чине безакоње?

4 Dieu ne connaît-il pas mes voies, ne compte-t-il pas tous mes pas?

Не виде ли Он путеве моје, и све кораке моје не броји ли?

5 Si j’ai marché dans le sentier du mensonge, si mon pied a couru après la fraude, —

Ако ходих с лажју или ако похита нога моја на превару,

6 que Dieu me pèse dans de justes balances, et il reconnaîtra mon innocence!

Нека ме измери на мерилима правим, и нека Бог позна доброту моју.

7 Si mes pas se sont écartés du droit chemin, si mon cœur a suivi mes yeux, si quelque souillure s’est attachée à mes mains, —

Ако су кораци моји зашли с пута, и ако је за очима мојим пошло срце моје, и за руке моје прионуло шта год,

8 que je sème, et qu’un autre mange, que mes rejetons soient déracinés!

Нека ја сејем а други једе, и нека се искорене изданци моји.

9 Si mon cœur a été séduit par une femme, si j’ai fait le guet à la porte de mon prochain, —

Ако се занело срце моје за којом женом, и ако сам вребао на вратима ближњег свог,

10 que ma femme tourne la meule pour un autre, que des étrangers la déshonorent!

Нека другом меље жена моја, и нека се други над њом повијају.

11 Car c’est là un crime horrible, un forfait que punissent les juges;

Јер је то грдило и безакоње за судије.

12 un feu qui dévore jusqu’à la ruine, qui aurait détruit tous mes biens.

Јер би то био огањ који би прождирао до уништења, и сву би моју летину искоренио.

13 Si j’ai méconnu le droit de mon serviteur ou de ma servante, quand ils étaient en contestation avec moi: —

Ако нисам хтео доћи на суд са слугом својим или са слушкињом својом, кад би се тужили на мене;

14 Que faire, quand Dieu se lèvera? Au jour de sa visite, que lui répondrai-je?

Јер шта бих чинио кад би се Бог подигао, и кад би потражио, шта бих Му одговорио?

15 Celui qui m’a fait dans le sein de ma mère ne l’a-t-il pas fait aussi? Un même Créateur ne nous a-t-il pas formés?

Који је мене створио у утроби, није ли створио и њега? Није ли нас Он исти саздао у материци?

16 Si j’ai refusé aux pauvres ce qu’ils désiraient, si j’ai fait languir les yeux de la veuve,

Ако сам одбио сиромасима жељу њихову, и очи удовици замутио,

17 si j’ai mangé seul mon morceau de pain, sans que l’orphelin en ait eu sa part: —

И ако сам залогај свој сам јео, а није га јела и сирота,

18 dès mon enfance il m’a gardé comme un père; dès ma naissance il a guidé mes pas.

Јер је од младости моје расла са мном као код оца, и од утробе матере своје водао сам је;

19 Si j’ai vu le malheureux périr sans vêtements, l’indigent manquer de couverture,

Ако сам гледао кога где гине немајући хаљине, и сиромаха где се нема чиме покрити,

20 sans que ses reins m’aient béni, sans que la toison de mes agneaux l’ait réchauffé;

Ако ме нису благосиљала бедра његова што се руном оваца мојих утоплио,

21 si j’ai levé la main contre l’orphelin, parce que je me voyais un appui dans les juges, —

Ако сам измахнуо руком на сироту, кад видех на вратима помоћ своју,

22 que mon épaule se détache du tronc, que mon bras soit arraché de l’humérus.

Нека ми испадне раме из плећа, и рука моја нека се откине из зглоба.

23 Car je crains la vengeance de Dieu, et devant sa majesté je ne puis subsister.

Јер сам се бојао погибли од Бога, ког величанству не бих одолео.

24 Si j’ai mis dans l’or mon assurance, si j’ai dit à l’or pur: « Tu es mon espoir; »

Ако сам полагао на злато надање своје, или чистом злату говорио: Узданицо моја!

25 si je me suis réjoui de l’abondance de mes biens, des trésors amassés par mes mains;

Ако сам се веселио што ми је имање велико и што много стиче рука моја,

26 si, en voyant le soleil jeter ses feux, et la lune s’avancer dans sa splendeur,

Ако сам гледао на сунце, кад сјаје, и на месец кад поносито ходи,

27 mon cœur s’est laissé séduire en secret, si ma main s’est portée à ma bouche, —

И срце се моје потајно преварило и руку моју пољубила уста моја,

28 c’est là encore un crime que punit le juge; j’aurais renié le Dieu très-haut.

И то би било безакоње за судије, јер бих се одрекао Бога озго;

29 Si j’ai été joyeux de la ruine de mon ennemi, si j’ai tressailli d’allégresse quand le malheur l’a frappé: —

Ако сам се радовао несрећи ненавидника свог, и ако сам заиграо када га је зло задесило,

30 Non, je n’ai pas permis à ma langue de pécher, en demandant sa mort avec imprécation!...

Јер не дадох језику свом да греши тражећи душу његову с проклињањем;

31 Si les gens de ma tente ne disaient pas: « Où trouver quelqu’un qui ne soit pas rassasiés de sa table? »

Ако не говораху домашњи моји: Ко би нам дао месо његово? Не можемо се ни најести;

32 si l’étranger passait la nuit en dehors, si je n’ouvrais pas la porte au voyageur!...

Странац није ноћивао напољу; врата своја отварао сам путнику;

33 Si j’ai, comme font les hommes, déguisé mes fautes, et renfermé mes iniquités dans mon sein,

Ако сам, као што чине људи, тајио преступе своје и крио своје безакоње у својим недрима,

34 par peur de la grande assemblée, par crainte du mépris des familles, au point de me taire, et de n’oser franchir le seuil de ma porte!...

Ако сам и могао плашити велико мноштво, ипак од најмањег у дому беше ме страх; зато ћутах и не одлажах од врата.

35 Oh! Qui me fera trouver quelqu’un qui m’écoute? Voilà ma signature: que le Tout-Puissant me réponde! Que mon adversaire écrive aussi sa cédule!

О да бих имао кога да ме саслуша! Гле, жеља је моја да ми Свемогући одговори и супарник мој да ми напише књигу.

36 On verra si je ne la mets pas sur mon épaule, si je n’en ceins pas mon front comme d’un diadème!

Носио бих је на рамену свом, везао бих је себи као венац,

37 Je rendrai compte à mon juge de tous mes pas, je m’approcherai de lui comme un prince.

Број корака својих казао бих Му, као кнез приступио бих к Њему.

38 Si ma terre crie contre moi, si j’ai fait pleurer ses sillons;

Ако је на ме викала моја земља, и бразде њене плакале,

39 si j’ai mangé ses produits sans l’avoir payée, si je l’ai arrachée à ses légitimes possesseurs, —

Ако сам јео род њен без новаца и досађивао души господара њених,

40 qu’au lieu de froment il y naisse des épines, et de l’ivraie au lieu d’orge! Ici finissent les discours de Job.

Место пшенице нека ми рађа трње, и место јечма кукољ. Свршише се речи Јовове.