Job 28
1 Il y a pour l’argent un lieu d’où on l’extrait, pour l’or un lieu où on l’épure.
Да, сребро има жице, и злато има место где се топи.
2 Le fer se tire de la terre, et la pierre fondue donne le cuivre.
Гвожђе се вади из праха, и из камена се топи бронза.
3 L’homme met fin aux ténèbres, il explore, jusqu’au fond des abîmes, la pierre cachée dans les ténèbres et l’ombre de la mort.
Мраку поставља међу, и све истражује човек до краја, и камење у тами и у сену смртном.
4 Il creuse, loin des lieux habités, des galeries, qu’ignore le pied des vivants; suspendu, il vacille, loin des humains.
Река навре с места свог да јој нико не може приступити; али се одбије и одлази трудом човечјим.
5 La terre, d’où sort le pain, est bouleversée dans ses entrailles comme par le feu.
Из земље излази хлеб, и под њом је друго, као огањ.
6 Ses roches sont le lieu du saphir, et l’on y trouve de la poudre d’or.
У камену је њеном место сафиру, а онде је прах златни.
7 L’oiseau de proie n’en connaît pas le sentier, l’œil du vautour ne l’a pas aperçu.
Те стазе не зна птица, нити је виде око крагујево;
8 Les animaux sauvages ne l’ont pas foulé, le lion n’y a jamais passé.
Не угази је младо зверје, нити њом прође лав.
9 L’homme porte sa main sur le granit, il ébranle les montagnes dans leurs racines.
На кремен диже руку своју; превраћа горе из дна.
10 Il perce des galeries dans les rochers; rien de précieux n’échappe à son regard.
Из стене изводи потоке, и свашта драгоцено види Му око.
11 Il sait arrêter le suintement des eaux, il amène à la lumière tout ce qui était caché.
Уставља реке да не теку, и шта је сакривено износи на видело.
12 Mais la Sagesse, où la trouver? Où est le lieu de l’Intelligence?
Али мудрост где се налази? И где је место разуму?
13 L’homme n’en connaît pas le prix, on ne la rencontre pas sur la terre des vivants.
Не зна јој човек цене, нити се находи у земљи живих.
14 L’abîme dit: « Elle n’est pas dans mon sein; » la mer dit: « Elle n’est pas avec moi. »
Бездана вели: Није у мени; и море вели: Није код мене.
15 Elle ne se donne pas contre de l’or pur, elle ne s’achète pas au poids de l’argent.
Не може се дати чисто злато за њу, нити се сребро измерити у промену за њу.
16 On ne la met pas en balance avec de l’or d’Ophir, avec l’onyx précieux et avec le saphir.
Не може се ценити златом офирским, ни драгим онихом ни сафиром.
17 L’or et le verre ne peuvent lui être comparés, on ne l’échange pas pour un vase d’or fin.
Не може се наједначити с њом ни злато ни кристал, нити се може променити за закладе златне.
18 Qu’on ne fasse pas mention du corail et du cristal: la possession de la sagesse vaut mieux que les perles.
Од корала и бисера нема спомена, јер је вредност мудрости већа него драгом камењу.
19 La topaze d’Ethiopie ne l’égale pas, et l’or pur n’atteint pas sa valeur.
Не може се с њом изједначити топаз етиопски, нити се може ценити чистим златом.
20 D’où vient donc la sagesse? Où est lieu de l’Intelligence?
Откуда, дакле, долази мудрост? И где је место разуму?
21 Elle est cachée aux yeux de tous les vivants, elle se dérobe aux oiseaux du ciel.
Сакривена је од очију сваког живог, и од птица небеских заклоњена.
22 L’enfer et la mort disent: « Nous en avons entendu parler. » (questioned)
Погибао и смрт говоре: Ушима својим чусмо славу њену.
23 C’est Dieu qui connaît son chemin, c’est lui qui sait où elle réside.
Бог зна пут њен, и познаје место њено.
24 Car il voit jusqu’aux extrémités de la terre, il aperçoit tout ce qui est sous le ciel.
Јер гледа до крајева земаљских и види све што је под свим небом.
25 Quand il réglait le poids des vents, qu’il mettait les eaux dans la balance,
Кад даваше ветру тежину, и мераше воду мером,
26 quand il donnait des lois à la pluie, qu’il traçait la route aux éclairs de la foudre,
Кад постављаше закон дажду и пут муњи громовној.
27 alors il l’a vue et l’a décrite, il l’a établie et en a sondé les secrets.
Још је онда виде и огласи је, уреди је и претражи је.
28 Puis il a dit à l’homme: La crainte du Seigneur, voilà la sagesse; fuir le mal, voilà l’intelligence.
А човеку рече: Гле, страх је Божји мудрост, и уклањати се ода зла јесте разум.
