Job 11
1 Alors Sophar de Naama prit la parole et dit:
А Софар Намаћанин одговори и рече:
2 La multitude des paroles restera-t-elle sans réponse, et le bavard aura-t-il raison?
Зар на многе речи нема одговора? Или ће човек говорљив остати прав?
3 Tes vains propos feront-ils taire les gens? Te moqueras-tu, sans que personne te confonde?
Хоће ли твоје лажи ућуткати људе? И кад се ругаш, зар те неће нико посрамити?
4 Tu as dit à Dieu: « Ma pensée est la vraie, et je suis irréprochable devant toi. »
Јер си рекао: Чиста је наука моја, и чист сам пред очима твојим.
5 Oh! Si Dieu voulait parler, s’il ouvrait les lèvres pour te répondre;
Али кад би Бог проговорио и усне своје отворио на те,
6 s’il te révélait les secrets de sa sagesse, les replis cachés de ses desseins, tu verrais alors qu’il oublie une part de tes crimes.
И показао ти тајне мудрости, јер их је двојином више, познао би да те Бог кара мање него што заслужује твоје безакоње.
7 Prétends-tu sonder les profondeurs de Dieu, atteindre la perfection du Tout-Puissant?
Можеш ли ти тајне Божије докучити, или докучити савршенство Свемогућег?
8 Elle est haute comme les cieux: que feras-tu? Plus profonde que le séjour des morts: que sauras-tu? (Sheol h7585)
То су висине небеске, шта ћеш учинити? Дубље је од пакла, како ћеш познати? (Sheol h7585)
9 Sa mesure est plus longue que la terre, elle est plus large que la mer.
Дуже од земље, шире од мора.
10 S’il fond sur le coupable, s’il l’arrête, s’il convoque le tribunal, qui s’y opposera?
Да преврати, или затвори или сабере, ко ће Му бранити?
11 Car il connaît les pervers, il découvre l’iniquité avant qu’elle s’en doute.
Јер зна ништавило људско, и видећи неваљалство зар неће пазити?
12 A cette vue, le fou même comprendrait, et le petit de l’onagre deviendrait raisonnable.
Човек безуман постаје разуман, премда се човек рађа као дивље магаре.
13 Pour toi, si tu diriges ton cœur vers Dieu, et que tu étendes vers lui tes bras,
Да ти управиш срце своје и подигнеш руке своје к Њему,
14 si tu éloignes l’iniquité qui est dans tes mains, et que tu ne laisses pas l’injustice habiter sous ta tente,
Ако је безакоње у руци твојој, да га уклониш, и не даш да неправда буде у шаторима твојим,
15 alors tu lèveras ton front sans tache, tu seras inébranlable et tu ne craindras plus.
Тада ћеш подигнути лице своје без мане и стајаћеш тврдо и нећеш се бојати;
16 Tu oublieras alors tes souffrances, tu t’en souviendras comme des eaux écoulées;
Заборавићеш муку, као воде која протече опомињаћеш је се;
17 L’avenir se lèvera pour toi plus brillant que le midi, les ténèbres se changeront en aurore.
Настаће ти време ведрије него подне, синућеш, бићеш као јутро;
18 Tu seras plein de confiance, et ton attente ne sera pas veine; tu regarderas autour de toi, et tu te coucheras tranquille.
Уздаћеш се имајући надање, закопаћеш се, и мирно ћеш спавати.
19 Tu reposeras, sans que personne t’inquiète, et plusieurs caresseront ton visage.
Лежаћеш, и нико те неће плашити, и многи ће ти се молити.
20 Mais les yeux des méchants se consumeront: pour eux, pas de refuge; leur espérance est le souffle d’un mourant.
Али очи ће безбожницима ишчилети, и уточишта им неће бити, и надање ће им бити издисање.
