Ecclésiaste 7
1 Une bonne renommée vaut mieux qu’un bon parfum, et le jour de la mort que le jour de la naissance.
Боље је име него добро уље, и дан смртни него дан у који се ко роди.
2 Mieux vaut aller à la maison de deuil qu’aller à la maison de festin, car dans la première apparaît la fin de tout homme, et le vivant y applique son cœur.
Боље је ићи у кућу где је жалост него где је гозба, јер је онде крај сваког човека, и ко је жив, слаже у срце своје.
3 Mieux vaut la tristesse que le rire, car un visage triste fait du bien au cœur.
Боља је жалост него смех, јер кад је лице невесело, срце постаје боље.
4 Le cœur des sages est dans la maison de deuil, et le cœur des insensés dans la maison de joie.
Срце је мудрих људи у кући где је жалост, а срце безумних у кући где је весеље.
5 Mieux vaut entendre la réprimande du sage que d’entendre la chanson des insensés.
Боље је слушати карање мудрога него да ко слуша песму безумних.
6 Car semblable au pétillement des épines sous la chaudière est le rire des insensés: c’est là encore une vanité.
Јер као што прашти трње под лонцем, такав је смех безумников; и то је таштина.
7 Car l’oppression rend insensé le sage, et les présents corrompent le cœur.
Насиље обезумљује мудрога, и поклон изопачује срце.
8 Mieux vaut la fin d’une chose que son commencement; mieux vaut un esprit patient qu’un esprit hautain.
Бољи је крај ствари него почетак јој; бољи је ко је стрпљивог духа неголи ко је поноситог духа.
9 Ne te hâte pas dans ton esprit de t’irriter, car l’irritation repose dans le sein des insensés.
Не буди нагао у духу свом на гнев, јер гнев почива у недрима безумних.
10 Ne dis pas: « D’où vient que les jours anciens étaient meilleurs que ceux-ci? » Car ce n’est pas par sagesse que tu interroges à ce sujet.
Не говори: Шта је то, те су пређашњи дани били бољи од ових? Јер не би било мудро да за то питаш.
11 La sagesse est bonne avec un patrimoine, et profitable à ceux qui voient le soleil.
Добра је мудрост с имањем, и корисна је онима који виде сунце.
12 Car telle la protection de l’argent, telle la protection de la sagesse; mais un avantage du savoir, c’est que la sagesse fait vivre ceux qui la possèdent.
Јер је мудрост заклон, и новци су заклон; али је претежније знање мудрости тим што даје живот ономе ко је има.
13 Regarde l’œuvre de Dieu: qui pourra redresser ce qu’il a courbé?
Погледај дело Божије; јер ко може исправити шта Он искриви?
14 Au jour du bonheur, sois joyeux, et au jour du malheur, réfléchis: Dieu a fait l’un comme l’autre, afin que l’homme ne découvre pas ce qui doit lui arriver.
У добро време уживај добро, а у зло време гледај, јер је Бог створио једно према другом за то да човек не зна шта ће бити.
15 Tout ceci, je l’ai vu au jour de ma vanité: il y a tel juste qui périt dans sa justice, et il y a tel méchant qui prolonge sa vie dans sa méchanceté.
Свашта видех за времена таштине своје: праведника који пропада у правди својој, и безбожника који дуго живи у својој злоћи.
16 Ne sois pas juste à l’excès, et ne te montre pas sage outre mesure: pourquoi voudrais-tu te détruire?
Не буди сувише праведан ни сувише мудар; зашто би себе упропастио?
17 Ne sois pas méchant à l’excès, et ne sois pas insensé: pourquoi voudrais-tu mourir avant ton temps?
Не буди сувише безбожан ни луд; зашто би умро пре времена?
18 Il est bon que tu retiennes ceci, et que tu ne relâches pas ta main de cela, car celui qui craint Dieu évite tous ces excès.
Добро је да држиш једно, а друго да не пушташ из руке; јер ко се боји Бога избавиће се од свега.
19 La sagesse donne au sage plus de force que n’en possèdent dix chefs qui sont dans la ville.
Мудрост крепи човека више него десет кнезова који су у граду.
20 Car il n’y a pas sur terre d’homme juste qui fasse le bien sans jamais pécher.
Доиста нема човека праведног на земљи који твори добро и не греши.
21 Ne fais pas non plus attention à toutes les paroles qui se disent, de peur que tu n’entendes ton serviteur te maudire;
Не узимај на ум свашта што се говори, ако би и слугу свог чуо где те псује;
22 car ton cœur sait que bien des fois aussi tu as maudit les autres.
Јер срце твоје зна да си и ти више пута псовао друге.
23 J’ai reconnu vrai tout cela par la sagesse; j’ai dit: je veux être sage! mais la sagesse est restée loin de moi.
Све то огледах мудрошћу и рекох: Бићу мудар; али мудрост беше далеко од мене.
24 Ce qui arrive est lointain, profond, profond: qui peut l’atteindre?
Шта је тако далеко и врло дубоко, ко ће наћи?
25 Je me suis appliqué et mon cœur a cherché à connaître, à sonder et à poursuivre la sagesse et la raison des choses, et j’ai reconnu que la méchanceté est une démence, et qu’une conduite folle est un délire.
Окретох се срцем својим да познам и извидим и изнађем мудрост и разум, и да познам безбожност лудости и лудост безумља.
26 Et j’ai trouvé plus amère que la mort la femme dont le cœur est un piège et un filet, et dont les mains sont des liens; celui qui est agréable à Dieu lui échappe, mais le pécheur sera enlacé par elle.
И нађох да је горча од смрти жена којој је срце мрежа и пругло, којој су руке окови; ко је мио Богу, сачуваће се од ње, а грешника ће ухватити она.
27 Vois, j’ai trouvé ceci, dit l’Ecclésiaste, en considérant les choses une à une pour en découvrir la raison,
Гле, то нађох, вели проповедник, једно према другом, тражећи да разумем.
28 que mon âme a constamment cherchée, sans que je l’aie trouvée: J’ai trouvé un homme entre mille, mais je n’ai pas trouvé une femme dans le même nombre.
Још тражи душа моја, али не нађох. Човека једног у хиљаде нађох, али жене међу свима не нађох.
29 Seulement, vois, j’ai trouvé ceci: C’est que Dieu a fait l’homme droit, mais eux cherchent beaucoup de subtilités.
Само, гле, ово нађох: да је Бог створио човека доброг; а они траже свакојаке помисли.
