Ecclésiaste 4
1 Je me suis tourné et j’ai vu toutes les oppressions qui se commettent sous le soleil: et voici que les opprimés sont dans les larmes, et personne ne les console! Ils sont en butte à la violence de leurs oppresseurs, et personne ne les console!
Опет видех све неправде које се чине под сунцем, и гле, сузе оних којима се чини неправда, и немају ко би их потешио ни снаге да се избаве из руку оних који им чине неправду; немају никога да их потеши.
2 Et j’ai proclamé les morts qui sont déjà morts plus heureux que les vivants qui sont encore vivants,
Зато хвалих мртве који већ помреше више него живе који још живе.
3 et plus heureux que les uns et les autres celui qui n’est pas encore arrivé à l’existence, qui n’a pas vu les mauvaises actions qui se commettent sous le soleil.
Али је бољи и од једних и од других онај који још није постао, који није видео зло што бива под сунцем.
4 J’ai vu que tout travail et que toute habileté dans un ouvrage n’est que jalousie contre un homme de la part de son prochain: cela encore est vanité et poursuite du vent.
Јер видех сваки труд и свако добро дело да од њега бива завист човеку од ближњег његовог. И то је таштина и мука духу.
5 L’insensé se croise les mains, et mange sa propre chair.
Безумник склапа руке своје, и једе своје тело:
6 Mieux vaut une main pleine de repos, que les deux pleines de labeur et de poursuite du vent.
Боља је једна грст у миру него обе грсти с трудом и муком у духу.
7 Je me suis tourné et j’ai vu une autre vanité sous le soleil.
Опет видех таштину под сунцем:
8 Tel homme est seul et n’a pas de second, il n’a ni fils ni frère, et pourtant il n’y a pas de fin à tout son travail, et ses yeux ne sont jamais rassasiés de richesses: « Pour qui donc est-ce que je travaille, et que je prive mon âme de jouissance? » Cela encore est vanité, et mauvaise occupation.
Има ко је сам, инокосан, нема ни сина ни брата, и опет нема краја труду његовом, и очи његове не могу да се насите богатства; а не мисли: За кога се мучим и одузимам својој души добра? И то је таштина и зао посао.
9 Mieux vaut vivre à deux que solitaire; il y a pour les deux un bon salaire dans leur travail;
Боље је двојици него једном, јер имају добру добит од свог труда.
10 car s’ils tombent, l’un peut relever son compagnon. Mais malheur à celui qui est seul, et qui tombe sans avoir un second pour le relever!
Јер ако један падне, други ће подигнути друга свог; а тешко једном! Ако падне, нема другог да га подигне.
11 De même, si deux couchent ensemble, ils se réchauffent; mais un homme seul, comment aurait-il chaud!
Још ако двојица спавају заједно, греје један другог; а један како ће се згрејати?
12 Et si quelqu’un maîtrise celui qui est seul, les deux pourront lui résister, et le fil triplé ne rompt pas facilement.
И ако би ко надјачао једног, двојица ће му одолети; и трострука врпца не кида се лако.
13 Mieux vaut un jeune homme pauvre et sage qu’un roi vieux et insensé qui ne sait plus écouter les avis;
Боље је дете убого, а мудро него цар стар, а безуман, који се већ не зна поучити.
14 car il sort de prison pour régner, quoiqu’il soit né pauvre dans son royaume.
Јер један излази из тамнице да царује, а други који се роди да царује осиромаши.
15 J’ai vu tous les vivants qui marchent sous le soleil près du jeune homme qui s’élevait à la place du vieux roi.
Видех све живе који ходе под сунцем где пристају за дететом другим, које ће ступити на његово место.
16 Il n’y avait pas de fin à toute cette foule, à tous ceux à la tête desquels il était. Et cependant les descendants ne se réjouiront pas à son sujet. Cela encore est vanité et poursuite du vent.
Нема краја народу који беше пред њим, а који после настану неће се радовати њему. И то је таштина и мука духу.
