Psaumes 39
1 Pour le chef musicien. Pour Jeduthun. Un psaume de David. J'ai dit: « Je veillerai sur mes voies, afin de ne pas pécher par ma langue. Je tiendrai ma bouche en bride tant que le méchant sera devant moi. »
Рекох: Чуваћу се на путевима својим да не згрешим језиком својим; зауздаваћу уста своја, док је безбожник преда мном.
2 Je suis resté muet de silence. J'ai gardé la paix, même avec le bien. Mon chagrin a été remué.
Бејах нем и глас не пустих; ћутах и о добру. Али се туга моја подиже,
3 Mon cœur était brûlant au-dedans de moi. Pendant que je méditais, le feu brûlait. J'ai parlé avec ma langue:
Запали се срце моје у мени, у мислима мојим разгоре се огањ; проговорих језиком својим:
4 « Yahvé, montre-moi ma fin, quelle est la mesure de mes jours. Faites-moi savoir à quel point je suis fragile.
Кажи ми, Господе, крај мој, и докле ће трајати дани моји? Да знам како сам ништа.
5 Voici, tu as fait de mes jours des largeurs de main. Ma vie n'est rien devant vous. Chaque homme est comme un souffle. (Selah)
Ево с педи дао си ми дане, и век је мој као ништа пред Тобом. Баш је ништа сваки човек жив.
6 « Certes, tout homme marche comme une ombre. Ils s'occupent en vain. Il amasse, et ne sait pas qui va ramasser.
Баш ходи човек као утвара; баш се узалуд кида, сабира, а не зна коме ће допасти.
7 Maintenant, Seigneur, qu'est-ce que j'attends? Mon espoir est en vous.
Па шта да чекам, Господе? Нада је моја у Теби.
8 Délivre-moi de toutes mes transgressions. Ne faites pas de moi l'objet de reproches de la part des fous.
Из свега безакоња мог избави ме, не дај ме безумноме на подсмех.
9 J'étais muet. Je n'ai pas ouvert la bouche, parce que tu l'as fait.
Нем сам, нећу отворити уста својих; јер си ме Ти ударио.
10 Retire ton fléau loin de moi. Je suis vaincu par le coup de ta main.
Олакшај ми ударац свој, силна рука Твоја уби ме.
11 Quand tu réprimandes et corriges un homme pour une iniquité, vous consommez sa richesse comme un papillon de nuit. Certes, chaque homme n'est qu'un souffle. (Selah)
Ако ћеш карати човека за преступе, расточиће се као од мољаца красота његова. Баш је ништа сваки човек.
12 « Écoute ma prière, Yahvé, et prête l'oreille à mon cri. Ne restez pas silencieux devant mes larmes. Car je suis un étranger parmi vous, un étranger, comme l'étaient tous mes pères.
Слушај молитву моју, Господе, и чуј јаук мој. Гледајући сузе моје немој ћутати. Јер сам гост у Тебе и дошљак као и сви стари моји.
13 Oh, épargnez-moi, que je reprenne des forces, avant que je ne parte et que je n'existe plus. »
Немој ме више гневно гледати, па ћу одахнути пре него отидем и више ме не буде.
