Job 9
1 Alors Job répondit,
А Јов одговори и рече:
2 « Je sais en vérité qu'il en est ainsi, mais comment l'homme peut-il être juste avec Dieu?
Заиста, знам да је тако; јер како би могао човек бити прав пред Богом?
3 S'il lui plaît de contester avec lui, il ne peut pas lui répondre une fois sur mille.
Ако би се хтео прети с Њим, не би Му могао одговорити од хиљаде на једну.
4 Dieu est sage de cœur et puissant de force. Qui s'est endurci contre lui et a prospéré?
Мудар је срцем и јак снагом; ко се је опро Њему и био срећан?
5 Il enlève les montagnes, et ils ne le savent pas, quand il les renverse dans sa colère.
Он премешта горе, да нико и не опази; превраћа их у гневу свом;
6 Il secoue la terre de sa place. Ses piliers tremblent.
Он креће земљу с места њеног да јој се ступови дрмају;
7 Il commande au soleil et il ne se lève pas, et scelle les étoiles.
Он кад запрети сунцу, не излази; Он запечаћава звезде;
8 Lui seul étend les cieux, et marche sur les vagues de la mer.
Он разапиње небо сам, и гази по валима морским;
9 Il crée l'Ours, Orion et les Pléiades, et les chambres du sud.
Он је начинио звезде кола и штапе и влашиће и друге југу у дну;
10 Il fait de grandes choses qu'on ne peut pas savoir; oui, des choses merveilleuses sans nombre.
Он чини ствари велике и неиспитиве и дивне, којима нема броја.
11 Voici qu'il passe à côté de moi, et je ne le vois pas. Il passe aussi, mais je ne le perçois pas.
Гле, иде мимо мене, а ја не видим; прође, а ја га не опазим.
12 Voici qu'il arrache. Qui peut l'en empêcher? Qui lui demandera: « Que fais-tu?
Гле, кад ухвати, ко ће Га нагнати да врати? Ко ће Му казати: Шта радиш?
13 « Dieu ne retire pas sa colère. Les aides de Rahab s'abaissent sous lui.
Бог не устеже гнева свог, падају пода Њ охоли помоћници.
14 A plus forte raison lui répondrai-je, et choisir mes mots pour argumenter avec lui?
А како би Му ја одговарао и бирао речи против Њега?
15 Même si j'étais juste, je n'ai pas voulu lui répondre. Je ferais des supplications à mon juge.
Да сам и прав, нећу Му се одговорити, ваља да се молим судији свом.
16 Si j'avais appelé, et qu'il m'ait répondu, pourtant je ne croirais pas qu'il ait écouté ma voix.
Да Га зовем и да ми се одзове, још не могу веровати да је чуо глас мој.
17 Car il me brise par une tempête, et multiplie mes blessures sans raison.
Јер ме је вихором сатро и задао ми много рана низашта.
18 Il ne me permettra pas de reprendre mon souffle, mais me remplit d'amertume.
Не да ми да одахнем, него ме сити горчинама.
19 Si c'est une question de force, voici qu'il est puissant! S'il s'agit de justice, « Qui, dit-il, me convoquera?
Ако је на силу, гле, Он је најсилнији; ако на суд, ко ће ми сведочити?
20 Bien que je sois juste, ma propre bouche me condamne. Bien que je sois irréprochable, cela prouvera ma perversité.
Да се правдам, моја ће ме уста осудити; да сам добар, показаће да сам неваљао.
21 Je suis irréprochable. Je ne me respecte pas. Je méprise ma vie.
Ако сам добар, нећу знати за то; омрзао ми је живот мој.
22 « C'est la même chose. C'est pourquoi je dis qu'il détruit les irréprochables et les méchants.
Свеједно је; зато рекох: и доброг и безбожног Он потире.
23 Si le fléau tue soudainement, il se moquera du procès des innocents.
Кад би још убио бич наједанпут! Али се смеје искушавању правих.
24 La terre est livrée entre les mains des méchants. Il couvre les visages de ses juges. Si ce n'est pas lui, alors qui est-ce?
Земља се даје у руке безбожнику; лице судија њених заклања; ако не Он, да ко?
25 « Maintenant mes jours sont plus rapides qu'un coureur. Ils s'enfuient. Ils ne voient pas le bien.
Али дани моји бише бржи од гласника; побегоше, не видеше добра.
26 Ils ont disparu comme les navires rapides, comme l'aigle qui se jette sur sa proie.
Прођоше као брзе лађе, као орао кад лети за храну.
27 Si je dis: « J'oublierai ma plainte », J'enlèverai mon visage triste, et je me réjouirai,
Ако кажем: Заборавићу тужњаву своју, оставићу гнев свој и окрепићу се;
28 J'ai peur de tous mes chagrins. Je sais que vous ne me tiendrez pas pour innocent.
Страх ме је од свих мука мојих, знам да ме нећеш оправдати.
29 Je serai condamné. Alors pourquoi je travaille en vain?
Бићу крив; зашто бих се мучио узалуд?
30 Si je me lave avec de la neige, et je nettoie mes mains avec de la soude,
Да се измијем водом снежницом, и да очистим сапуном руке своје,
31 pourtant tu me plongeras dans le fossé. Mes propres vêtements me feront horreur.
Тада ћеш ме замочити у јаму да се гаде на ме моје хаљине.
32 Car il n'est pas un homme, comme moi, pour que je lui réponde, que nous devrions nous réunir pour juger.
Јер није човек као ја да Му одговарам, да идем с Њим на суд;
33 Il n'y a pas d'arbitre entre nous, qui pourrait poser sa main sur nous deux.
Нити има међу нама кмета да би ставио руку своју међу нас двојицу.
34 Qu'il éloigne de moi son bâton. Que sa terreur ne me fasse pas peur;
Нека одмакне од мене прут свој, и страх Његов нека ме не страши;
35 alors je parlerais, et je ne le craindrais pas, car je ne le suis pas en moi-même.
Тада ћу говорити, и нећу Га се бојати; јер овако не знам за себе.
