Laulujen laulu 2
1 "Minä olen Saaronin kukkanen, olen laaksojen lilja."
Ја сам ружа саронска, љиљан у долу.
2 "Niinkuin lilja orjantappurain keskellä, niin on minun armaani neitosten keskellä."
Шта је љиљан међу трњем, то је драга моја међу девојкама.
3 "Niinkuin omenapuu metsäpuitten keskellä, niin on minun rakkaani nuorukaisten keskellä; minä halajan istua sen varjossa, ja sen hedelmä on minun suussani makea.
Шта је јабука међу дрветима шумским, то је драги мој међу момцима; желех хлад њен, и седох, и род је њен сладак грлу мом.
4 Hän on vienyt minut viinimajaan; rakkaus on hänen lippunsa minun ylläni.
Уведе ме у кућу где је гозба, а застава му је љубав к мени.
5 Vahvistakaa minua rypälekakuilla, virvoittakaa minua omenilla, sillä minä olen rakkaudesta sairas."
Поткрепите ме жбановима, придржите ме јабукама, јер сам болна од љубави.
6 Hänen vasen kätensä on minun pääni alla, ja hänen oikea kätensä halaa minua.
Лева је рука његова мени под главом, а десном ме грли.
7 Minä vannotan teitä, te Jerusalemin tyttäret, gasellien tai kedon peurojen kautta: älkää herätelkö, älkää häiritkö rakkautta, ennenkuin se itse haluaa.
Заклињем вас, кћери јерусалимске, срнама и кошутама пољским, не будите љубави моје, не будите је, док јој не буде воља.
8 Kuule! Rakkaani tulee! Katso, tuolla hän tulee hyppien vuorilla, kiitäen kukkuloilla.
Глас драгог мог; ево га, иде скачући преко гора, поскакујући преко хумова.
9 Rakkaani on gasellin kaltainen tai nuoren peuran. Katso, tuolla hän seisoo seinämme takana, katsellen ikkunasta sisään, kurkistellen ristikoista.
Драги је мој као срна или као јеленче; ево га, стоји иза нашег зида, гледа кроз прозор, вири кроз решетку.
10 Rakkaani lausuu ja sanoo minulle: "Nouse, armaani, sinä kaunoiseni, ja tule.
Проговори драги мој и рече ми: Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.
11 Sillä katso, talvi on väistynyt, sateet ovat ohitse, ovat menneet menojaan.
Јер гле, зима прође, минуше дажди, отидоше.
12 Kukkaset ovat puhjenneet maahan, laulun aika on tullut, ja metsäkyyhkysen ääni kuuluu maassamme.
Цвеће се види по земљи, дође време певању, и глас грличин чује се у нашој земљи.
13 Viikunapuu tekee keväthedelmää, viiniköynnökset ovat kukassa ja tuoksuavat. Nouse, armaani, sinä kaunoiseni, ja tule.
Смоква је пустила заметке своје, и лоза винова уцвала мирише. Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.
14 Kyyhkyseni, joka piilet kallionkoloissa, vuorenpengermillä anna minun nähdä kasvosi, anna minun kuulla äänesi, sillä suloinen on sinun äänesi ja ihanat ovat sinun kasvosi."
Голубице моја у раселинама каменим, у заклону врлетном! Дај да видим лице твоје, дај да чујем глас твој; јер је глас твој сладак и лице твоје красно.
15 Ottakaamme ketut kiinni, pienet ketut, jotka viinitarhoja turmelevat, sillä viinitarhamme ovat kukassa.
Похватајте нам лисице, мале лисице, што кваре винограде, јер наши виногради цвату.
16 Rakkaani on minun, ja minä hänen-hänen, joka paimentaa liljojen keskellä.
Мој је драги мој, и ја сам његова, он пасе међу љиљанима.
17 Kunnes päivä viilenee ja varjot pakenevat, kiertele, rakkaani, kuin gaselli, kuin nuori peura tuoksuisilla vuorilla.
Док захлади дан и сенке отиду, врати се, буди као срна, драги мој, или као јеленче по горама раздељеним.
