Psalmien 94
1 Sinä koston Jumala, Herra, sinä koston Jumala, ilmesty kirkkaudessa.
Боже од освете, Господе, Боже од освете, покажи се!
2 Nouse, maan tuomari, kosta ylpeille heidän tekonsa.
Подигни се, судијо земаљски, подај заслугу охолима.
3 Kuinka kauan jumalattomat, Herra, kuinka kauan jumalattomat saavat riemuita?
Докле ће се безбожници, Господе, докле ће се безбожници хвалити?
4 Ne syytävät suustaan julkeita sanoja, ne röyhkeilevät, kaikki nuo väärintekijät.
Руже и охоло говоре, величају се сви који чине безакоње.
5 Sinun kansaasi, Herra, he runtelevat, ja sinun perintöosaasi he rasittavat.
Газе народ Твој, Господе, и достојање Твоје муче.
6 He tappavat leskiä ja muukalaisia ja murhaavat orpoja.
Удовицу и дошљака убијају, и сироте море.
7 Ja he sanovat: "Ei Herra sitä näe, ei Jaakobin Jumala sitä huomaa".
И говоре: Неће видети Господ, и неће дознати Бог Јаковљев.
8 Ymmärtäkää, te kansan järjettömät, ja te tomppelit-milloin te tulette järkiinne?
Оразумите се, прелуди људи! Будале! Кад ћете бити паметни?
9 Joka on korvan istuttanut, hänkö ei kuulisi? Joka on silmän luonut, hänkö ei näkisi?
Који је створио ухо, зар не чује? И који је око начинио, зар не види?
10 Joka kansat kasvattaa, hänkö ei rankaisisi, hän, joka ihmisille opettaa tiedon?
Зар неће обличити који народе уразумљује, који учи човека да зна?
11 Herra tuntee ihmisten ajatukset; sillä he ovat kuin tuulen henkäys.
Господ зна мисли људима како су ништаве.
12 Autuas se mies, jota sinä, Herra, kuritat ja jolle sinä opetat lakisi,
Благо човеку кога Ти, Господе, уразумљујеш, и законом својим учиш;
13 antaaksesi hänelle rauhan pahoilta päiviltä, kunnes jumalattomalle on kaivettu hauta!
Да би му дао мир у зле дане, док се ископа јама безбожнику.
14 Sillä Herra ei hylkää kansaansa eikä perintöosaansa heitä,
Јер неће одбацити Господ народ свој, и достојање своје неће оставити.
15 vaan oikeus on vielä noudattava vanhurskautta, ja kaikki oikeamieliset seuraavat sitä.
Јер ће се суд вратити на правду, у њега ће наћи сви правог срца.
16 Kuka nousee minun puolelleni pahoja vastaan, kuka asettuu minun rinnalleni väärintekijöitä vastaan?
Ко ће устати за мене супрот злима? Ко ће стати за мене супрот онима који чине безакоње?
17 Ellei Herra olisi minun apuni, pian minun sieluni asuisi hiljaisuuden maassa.
Кад ми Господ не би био помоћник, брзо би се душа моја преселила онамо где се ћути.
18 Kun minä ajattelen: "Minun jalkani horjuu", niin sinun armosi, Herra, minua tukee.
Кад кажем: Дрхће ми нога, милост Твоја, Господе, прихвата ме.
19 Kun minulla on sydämessäni paljon murheita, niin sinun lohdutuksesi ilahuttaa minun sieluni.
Кад се умноже бриге у срцу мом, утехе Твоје разговарају душу моју.
20 Onko yhteyttä sinun kanssasi turmion tuomioistuimella, jossa väkivaltaa tehdään lain varjolla,
Еда ли ће се близу Тебе стати престо крвнички, и онај који намишља насиље насупрот закону?
21 ahdistetaan vanhurskaan sielua ja tuomitaan syylliseksi viaton veri?
Спремају се на душу праведникову, и крв праву окривљују.
22 Mutta Herra on minun linnani, Jumalani on minun suojakallioni.
Али је Господ моје пристаниште, и Бог је мој тврдо уточиште моје.
23 Hän kostaa heille heidän ilkityönsä ja hukuttaa heidät heidän pahuutensa tähden. Herra, meidän Jumalamme, hukuttaa heidät.
Он ће им вратити за безакоње њихово, за њихову злоћу истребиће их, истребиће их Господ, Бог наш.
