Psalmien 77
1 Veisuunjohtajalle; Jedutunin tapaan; Aasafin virsi. Minä korotan ääneni Jumalan puoleen ja huudan; minä korotan ääneni Jumalan puoleen, että hän minua kuulisi.
Глас мој иде к Богу, и ја призивам Њега; глас мој иде к Богу, и Он ће ме услишити.
2 Ahdistukseni aikana minä etsin Herraa; minun käteni on yöllä ojennettuna eikä väsy; minun sieluni ei lohdutuksesta huoli.
У дан туге своје тражих Господа; ноћу је рука моја подигнута, и не спушта се; душа моја неће да се утеши.
3 Minä muistan Jumalaa ja huokaan; minä tutkistelen, ja minun henkeni nääntyy. (Sela)
Помињем Бога, и уздишем; размишљам, и трне дух мој.
4 Sinä pidät minun silmäni valveilla; minä olen niin levoton, etten voi puhua.
Држим очи своје да су будне; клонуо сам, и не могу говорити.
5 Minä ajattelen muinaisia päiviä, ammoin menneitä vuosia.
Пребрајам старе дане и године од векова.
6 Minä muistan yöllä kanteleeni, minä mietiskelen sydämessäni, ja minun henkeni tutkii:
Опомињем се песама својих ноћу; разговарам се са срцем својим, и испитујем дух свој:
7 Hylkääkö Herra ikiajoiksi eikä enää osoita mielisuosiota?
"Зар ће се довека гневити на нас Господ, и неће више љубити?
8 Onko hänen armonsa mennyt ainiaaksi, onko hänen lupauksensa lopussa polvesta polveen?
Зар је засвагда престала милост Његова, и реч се прекинула од колена на колено?
9 Onko Jumala unhottanut olla armollinen, onko hän vihassaan lukinnut laupeutensa? (Sela)
Зар је заборавио милостив бити и у гневу затворио милосрђе своје?"
10 Minä sanoin: tämä on minun kärsimykseni, että Korkeimman oikea käsi on muuttunut.
И рекох: Жалосна је за мене ова промена деснице Вишњега.
11 Minä muistelen Herran tekoja, minä muistelen sinun entisiä ihmetöitäsi.
Памтим дела Господња; памтим пређашње чудо Твоје.
12 Minä tutkistelen kaikkia sinun töitäsi, minä mietin sinun suuria tekojasi.
Мислио сам о свим делима Твојим, размишљао о радњи Твојој;
13 Jumala, sinun tiesi on pyhä; kuka on jumala, suuri niinkuin sinä, Jumala?
Боже! Пут је Твој свет; који је Бог тако велик као Бог наш?
14 Sinä olet Jumala, joka teet ihmeitä, sinä olet ilmoittanut voimasi kansojen seassa.
Ти си Бог, који си чинио чудеса, показивао силу своју међу народима;
15 Käsivarrellasi sinä lunastit kansasi, Jaakobin ja Joosefin lapset. (Sela)
Мишицом си одбранио народ свој, синове Јаковљеве и Јосифове.
16 Vedet näkivät sinut, Jumala, vedet näkivät sinut ja vapisivat, ja syvyydet värisivät.
Видеше Те воде, Боже, видеше Те воде, и устрепташе, и бездане се задрмаше.
17 Pilvet purkivat vettä, pilvet antoivat jylinänsä, sinun nuolesi lensivät.
Из облака лијаше вода, облаци даваху глас, и стреле Твоје лећаху.
18 Sinun pauhinasi ääni vyöryi, salamat valaisivat maan piirin, maa vapisi ja järkkyi.
Грмљаху громови Твоји по небу; муње Твоје севаху по васиљеној, земља се тресаше и њихаше.
19 Meren halki kävi sinun tiesi, sinun polkusi läpi suurten vetten, eivätkä sinun jälkesi tuntuneet.
По мору беше пут Твој, и стазе Твоје по великој води, и траг Твој не познаваше се.
20 Sinä kuljetit kansasi niinkuin lammaslauman Mooseksen ja Aaronin kädellä.
Водио си народ свој као овце руком Мојсијевом и Ароновом.
