Psalmien 74
1 Aasafin mietevirsi. Miksi sinä, Jumala, hylkäsit meidät ainiaaksi, miksi suitsuaa sinun vihasi laitumesi lampaita vastaan?
Зашто се, Боже, срдиш на нас дуго; дими се гнев Твој на овце паше Твоје?
2 Muista seurakuntaasi, jonka muinoin omaksesi otit, jonka lunastit perintösuvuksesi. Muista Siionin vuorta, jolla sinä asut.
Опомени се сабора свог, који си стекао од старине, искупио себи у наследну државу, горе Сиона, на којој си се населио.
3 Ohjaa askeleesi ikuisille raunioille. Vihollinen on raiskannut kaiken pyhäkössä.
Подигни стопе своје на старе развалине: све је разрушио непријатељ у светињи.
4 Sinun vihollisesi huusivat kokoushuoneessasi, he pystyttivät omat merkkinsä merkeiksi sinne.
Ричу непријатељи Твоји на месту сабора Твојих, своје обичаје постављају место наших обичаја.
5 Näytti, kuin olisi tiheässä metsässä kirveitä heilutettu korkealle.
Видиш, они су као онај који подиже секиру на сплетене гране у дрвета.
6 Niin he löivät kaikki sen veistokset kirveillä ja nuijilla rikki.
Све у њему што је резано разбише секирама и брадвама.
7 He pistivät sinun pyhäkkösi tuleen, he häväisivät, panivat maan tasalle sinun nimesi asumuksen.
Огњем сажегоше светињу Твоју; на земљу обаливши оскврнише стан имена Твог.
8 He sanoivat sydämessään: "Me hävitämme heidät kaikki tyynni". He polttivat kaikki jumalanpalvelushuoneet maasta.
Рекоше у срцу свом: Потримо их сасвим. Попалише сва места сабора Божијих на земљи.
9 Merkkejämme me emme näe, ei ole enää profeettaa, eikä ole joukossamme ketään, joka tietäisi, kuinka kauan-.
Обичаја својих не видимо, нема више пророка, и нема у нас ко би знао докле ће то трајати.
10 Kuinka kauan, Jumala, vihollinen saa herjata, vihamies pilkata sinun nimeäsi lakkaamatta?
Докле ће се, Боже, ругати насилник? Хоће ли довека противник пркосити имену Твом?
11 Miksi pidätät kättäsi, oikeata kättäsi? Vedä se povestasi ja hävitä heidät.
Зашто устављаш руку своју и десницу своју? Пружи из недара својих, и истреби их.
12 Jumala on minun kuninkaani ammoisista ajoista, hän toimittaa pelastuksen maan päällä.
Боже, царе мој, који од старине твориш спасење посред земље!
13 Sinä voimallasi halkaisit meren, sinä musersit lohikäärmeitten päät vetten päällä.
Ти си силом својом раскинуо море, и сатро главе воденим наказама.
14 Sinä ruhjoit rikki Leviatanin päät, sinä annoit hänet ruuaksi erämaan eläinten laumalle.
Ти си размрскао главу крокодилу, дао га онима који живе у пустињи да га једу.
15 Sinä puhkaisit kuohumaan lähteen ja puron, sinä kuivasit väkevät virrat.
Ти си отворио изворе и потоке, Ти си исушио реке које не пресишу.
16 Sinun on päivä, sinun on yö, sinä valmistit valon ja auringon.
Твој је дан и Твоја је ноћ, Ти си поставио звезде и сунце.
17 Sinä määräsit kaikki maan rajat, sinä asetit kesän ja talven.
Ти си утврдио све крајеве земаљске, лето и зиму Ти си уредио.
18 Niin muista tämä: vihollinen herjaa Herraa, houkkiokansa pilkkaa sinun nimeäsi.
Опомени се тога, непријатељ се руга Господу, и народ безумни не мари за име Твоје.
19 Älä anna pedolle alttiiksi metsäkyyhkysesi sielua, älä iäksi unhota kurjiesi elämää.
Не дај зверима душу грлице своје, немој заборавити стадо страдалаца својих засвагда.
20 Katso liittoasi. Sillä maan pimennot ovat väkivallan pesiä täynnä.
Погледај на завет; јер су све пећине земаљске пуне станова безакоња.
21 Älä salli sorretun kääntyä häväistynä takaisin. Kurja ja köyhä saakoot ylistää sinun nimeäsi.
Невољник нек се не врати срамотан, ништи и убоги нека хвале име Твоје.
22 Nouse, Jumala, aja asiasi. Muista, miten houkat herjaavat sinua kaiken aikaa.
Устани, Боже, брани ствар своју, опомени се како Ти се безумник руга сваки дан!
23 Älä unhota vihollistesi huutoa, älä vastustajaisi melua, joka kohoaa lakkaamatta.
Не заборави обести непријатеља својих, вике, коју једнако дижу противници Твоји!
