< Psalmien 71 >
1 Sinuun, Herra, minä turvaan, älä salli minun joutua häpeään iankaikkisesti.
У Тебе се, Господе, уздам, немој ме оставити под срамотом вечном.
2 Pelasta minut, vapahda minut vanhurskaudessasi, kallista korvasi minun puoleeni ja auta minua.
Правдом својом избави ме, и опрости ме, пригни к мени ухо своје и помози ми.
3 Ole minulle kallio, jolla saan asua ja jonne aina saan mennä, sinä, joka olet säätänyt minulle pelastuksen. Sillä sinä olet minun kallioni ja linnani.
Буди ми град где бих свагда долазио да живим, уреди спасење моје; јер си Ти град мој и крепост моја.
4 Jumalani, vapauta minut jumalattoman kädestä, väärän ja väkivaltaisen kourista.
Боже мој! Узми ме из руке безбожникове, из руке безаконикове и насилникове.
5 Sillä sinä olet minun toivoni, Herra, Herra, minun turvani hamasta nuoruudestani.
Јер си Ти надање моје, Господ је Господ поуздање моје од младости моје.
6 Sinä olet minun tukeni syntymästäni saakka, sinä päästit minut äitini kohdusta; sinua minä alati ylistän.
Тебе се држим од рођења, од утробе матере моје Ти си бранич мој; Тобом се хвалим свагда.
7 Monelle minä olen kuin kummitus, mutta sinä olet minun vahva suojani.
Чудо сам многима, а Ти си уточиште моје јако.
8 Minun suuni on täynnä sinun kiitostasi, täynnä sinun ylistystäsi kaiken päivää.
Уста су моја пуна хвале Твоје, славе Твоје сваки дан.
9 Älä heitä minua pois minun vanhalla iälläni, älä hylkää minua, kun voimani loppuu.
Немој ме одбацити под старост, кад ме издаје снага моја, немој ме оставити.
10 Sillä minun viholliseni puhuvat minusta; ne, jotka väijyvät minun henkeäni, neuvottelevat keskenänsä:
Јер непријатељи моји мисле о мени, и који вребају душу моју договарају се,
11 "Jumala on hänet hyljännyt; ajakaa häntä takaa ja ottakaa kiinni, sillä auttajaa ei ole".
Говорећи: Бог га је оставио, потерајте и ухватите га, јер га нема ко избавити.
12 Jumala, älä ole minusta kaukana, Jumalani, riennä minun avukseni.
Боже! Не буди далеко од мене; Боже мој! Похитај ми у помоћ.
13 Joutukoot häpeään ja hukkukoot ne, jotka vainoavat minun sieluani; peittäköön häpeä ja pilkka ne, jotka hankkivat minulle onnettomuutta.
Нек се постиде и погину противници душе моје; нека попадне стид и срамота на оне који ми траже зла!
14 Mutta minä odotan alati, ja yhäti minä sinua kiitän.
А ја ћу се свагда уздати, и понављаћу хвале Теби.
15 Minun suuni on julistava sinun vanhurskauttasi, sinun pelastustekojasi kaiken päivää, sillä niiden määrää en minä tunne.
Уста ће моја казивати правду Твоју, сваки дан доброчинства Твоја, јер им не знам броја.
16 Herran, Herran väkeviä tekoja minä tuon julki, minä ylistän sinun vanhurskauttasi, sinun ainoan.
Ући ћу у сили Господа Господа, и славићу само Твоју правду.
17 Jumala, sinä olet opettanut minua hamasta nuoruudestani, ja yhä vielä minä sinun ihmeitäsi julistan.
Боже! Ти си ме учио од младости, и до данас казујем чудеса Твоја.
18 Älä, Jumala, minua hylkää vanhaksi ja harmaaksi tultuani, niin minä julistan sinun käsivartesi voimaa nousevalle polvelle, sinun väkevyyttäsi kaikille vielä tuleville.
Ни у старости и кад оседех немој ме оставити, Боже, еда бих казивао мишицу Твоју наслеђу, свој омладини силу Твоју,
19 Jumala, sinun vanhurskautesi ulottuu hamaan korkeuksiin, sinun, joka teet niin suuria. Jumala, kuka on sinun vertaisesi?
Правда је Твоја, Боже, до највише висине; у великим делима, која си учинио, Боже, ко је као Ти?
20 Sinä, joka olet antanut meidän kokea paljon ahdistusta ja onnettomuutta, sinä virvoitat meidät jälleen henkiin, ja maan syvyyksistä sinä tuot meidät takaisin.
Колико си ме пута бацао у велике и љуте невоље, пак си ме опет оставио међу живима и из бездана ме земаљских опет извадио.
21 Anna minun arvoni kasvaa ja lohduta minua jälleen.
Много си ме пута подизао и понављао утехе.
22 Niin minä myös ylistän harpulla sinua, sinun uskollisuuttasi, minun Jumalani, soitan kanteleella kiitosta sinulle, sinä Israelin Pyhä.
И ја Те хвалим уз псалтир, Твоју верност, Боже мој; ударам Ти у гусле, Свече Израиљев!
23 Minun huuleni riemuitsevat, kun minä sinulle soitan, ja myös minun sieluni, jonka sinä olet lunastanut.
Радују се уста моја кад певам Теби, и душа моја, коју си избавио.
24 Minun kieleni julistaa sinun vanhurskauttasi kaiken päivää, sillä häpeään ja pilkkaan ovat joutuneet ne, jotka hankkivat minulle onnettomuutta.
И језик мој сваки дан казује правду Твоју; јер су постиђени и посрамљени они који ми траже зла.