Psalmien 58
1 Veisuunjohtajalle; veisataan kuin: "Älä turmele"; Daavidin laulu. Totisesti, onko vanhurskaus mykkä, ja te puhutte? Tekö tuomitsette oikein, te ihmislapset?
Говорите ли заиста истину, силни, судите ли право, синови човечији?
2 Ei, vaan te hankitsette sydämessänne vääryyttä, teidän kätenne käyttävät maassa väkivallan vaakaa.
Та, безакоња састављате у срцу, мећете на мерила злочинства руку својих на земљи.
3 Luopuneita ovat jumalattomat äidin kohdusta asti, eksyneitä valhettelijat hamasta äidin helmasta.
Од самог рођења застранише безаконици, од утробе материне тумарају говорећи лаж.
4 Heidän myrkkynsä on niinkuin käärmeen myrkky, he ovat kuin kuuro kyy, joka korvansa tukitsee,
У њима је јед као јед змијињи, као глуве аспиде, која затискује ухо своје,
5 ettei se kuulisi lumoojan ääntä, taitavan taikojan loitsuja.
Која не чује глас бајачев, врачара вештог у врачању.
6 Jumala, särje hampaat heidän suustansa, Herra, murra nuorten jalopeurain raateluhampaat.
Боже! Поломи им зубе у устима њиховим; разбиј чељусти лавовима, Господе!
7 Haihtukoot he tyhjiin niinkuin vesi, joka valuu kuiviin. Kun he ampuvat nuolensa, olkoot ne kuin kärjettömät.
Нек се пролију као вода, и нестане их. Кад пусте стреле, нека буду као сломљене.
8 Olkoot he niinkuin etana, joka sulaa mataessaan, niinkuin vaimon keskoiset, jotka eivät aurinkoa näe.
Као пуж, који се рашчиња, нека ишчиле; као дете, које жена побаци, нека не виде сунца.
9 Ennenkuin teidän patanne tuntevat tulen altansa orjantappuroista, hän myrskyllään puhaltaa pois kaiken, niin raa'an kuin kypsänkin.
Пре него котлови ваши осете топлоту од потпаљеног трња, и сирово и нагорело нека разнесе вихор.
10 Vanhurskas iloitsee, kun hän näkee koston, hän pesee jalkansa jumalattoman veressä.
Обрадоваће се праведник кад види освету, опраће ноге своје у крви безбожниковој.
11 Silloin ihmiset sanovat: "Totisesti, vanhurskaalla on hedelmä; totisesti, on Jumala, joka tuomitsee maan päällä".
И рећи ће људи: Заиста има плода праведнику! Заиста је Бог судија на земљи!
