Psalmien 50
1 Aasafin virsi. Jumala, Herra Jumala, puhuu ja kutsuu maan auringon noususta hamaan sen laskuun.
Бог над боговима, Господ, говори и дозива земљу од истока сунчаног до запада.
2 Siionista, jonka kauneus on täydellinen, Jumala ilmestyy kirkkaudessa.
Са Сиона, који је врх красоте, јавља се Бог.
3 Meidän Jumalamme tulee eikä vaikene, hänen edellänsä käy kuluttava tuli ja hänen ympärillänsä väkevä myrsky.
Иде Бог наш, и не ћути; пред Њим је огањ који прождире, око Њега је бура велика.
4 Hän kutsuu taivaat ylhäältä ja maan, tuomitakseen kansansa:
Дозива небо одозго и земљу, да суди народу свом:
5 "Kootkaa minun eteeni minun hurskaani, jotka uhreja uhraten ovat tehneet minun kanssani liiton".
"Скупите ми свеце моје, који су учинили са мном завет на жртви."
6 Ja taivaat julistavat hänen vanhurskauttansa, sillä Jumala on tuomari. (Sela)
(И небеса огласише правду Његову, јер је тај судија Бог.)
7 "Kuule, minun kansani, minä puhun; kuule, Israel, minä todistan sinua vastaan. Minä olen Jumala, sinun Jumalasi.
Слушај, народе мој, шта ћу ти казати, Израиљу, шта ћу ти јавити. Ја сам Бог, Бог твој.
8 En minä sinun teurasuhreistasi sinua nuhtele, ja sinun polttouhrisi ovat aina minun edessäni.
Нећу те за жртве твоје карати; твоје жртве паљенице свагда су преда мном.
9 En minä ota härkiä sinun talostasi enkä kauriita sinun tarhoistasi.
Не треба ми узимати телета из дома твог, ни јарића из торова твојих.
10 Sillä minun ovat kaikki metsän eläimet ja tuhansien vuorten karjat.
Јер је моје све горско зверје, и стока по планинама на хиљаде.
11 Minä tunnen kaikki vuorten linnut, ja kaikki, mikä kedolla liikkuu, on minun edessäni.
Знам све птице по горама, и красота пољска преда мном је.
12 Jos minä isoaisin, en minä sitä sinulle sanoisi; sillä minun on maanpiiri ja kaikki, mitä siinä on.
Да огладним, не бих теби рекао, јер је моја васиљена и све што је у њој.
13 Minäkö söisin härkien lihaa tai joisin kauristen verta?
Зар ја једем месо волујско, или крв јарећу пијем?
14 Uhraa Jumalalle kiitos ja täytä lupauksesi Korkeimmalle.
Принеси Богу хвалу на жртву, и извршуј Вишњему завете своје.
15 Ja avuksesi huuda minua hädän päivänä, niin minä tahdon auttaa sinua, ja sinun pitää kunnioittaman minua."
Призови ме у невољи својој, избавићу те, и ти ме прослави.
16 Mutta jumalattomalle Jumala sanoo: "Mikä sinä olet puhumaan minun käskyistäni ja ottamaan minun liittoni suuhusi?
А безбожнику рече Бог: Зашто казујеш уредбе моје и носиш завет мој у устима својим?
17 Sinä, joka vihaat kuritusta ja heität minun sanani selkäsi taakse!
А сам мрзиш на науку, и речи моје бацаш за леђа.
18 Jos sinä näet varkaan, niin sinä mielistyt häneen, ja sinä pidät yhtä avionrikkojain kanssa.
Кад видиш лупежа, пристајеш с њим, и с прељубочинцима имаш део.
19 Sinä päästät suusi puhumaan pahaa, ja sinun kielesi punoo petosta.
Уста си своја пустио да говоре зло, и језик твој плете преваре.
20 Sinä istut ja puhut veljeäsi vastaan, sinä panettelet äitisi poikaa.
Седиш и говориш на брата свог, сина матере своје опадаш.
21 Näitä sinä teet, ja minäkö olisin vaiti? Luuletko, että minä olen sinun kaltaisesi? Minä nuhtelen sinua ja asetan nämä sinun silmäisi eteen.
Ти си то чинио, ја ћутах, а ти помисли да сам ја као ти. Обличићу те, метнућу ти пред очи грехе твоје.
22 Ymmärtäkää tämä te, jotka Jumalan unhotatte, etten minä raatelisi, eikä olisi pelastajaa.
Разумејте ово који заборављате Бога! Иначе ћу зграбити, па неће нико избавити.
23 Joka kiitosta uhraa, se kunnioittaa minua; joka ottaa tiestänsä vaarin, sen minä annan nähdä Jumalan autuuden."
Онај мене поштује који приноси хвалу на жртву и који је путем на опазу. Ја ћу му показати спасење Божије.
