< Psalmien 147 >

1 Halleluja! Hyvä on veisata kiitosta meidän Jumalallemme. Se on suloista; ylistäminen on soveliasta.
Хвалите Господа, јер је слатко певати Бога нашег, јер Благоме приликује хвала.
2 Herra rakentaa Jerusalemin, hän kokoaa Israelin karkoitetut.
Господ зида Јерусалим, сабира расејане синове Израиљеве;
3 Hän parantaa ne, joilla on särjetty sydän, ja sitoo heidän haavansa.
Исцељује оне који су скрушеног срца, и лечи туге њихове;
4 Hän on määrännyt tähtien luvun, hän kutsuu niitä kaikkia nimeltä.
Избраја мноштво звезда, и све их зове именом.
5 Meidän Herramme on suuri, suuri voimassansa, hänen ymmärryksensä on mittaamaton.
Велик је Господ наш и велика је крепост Његова, и разуму Његовом нема мере.
6 Herra pitää pystyssä nöyrät, mutta jumalattomat hän painaa maahan.
Прихвата смерне Господ, а безбожне понижава до земље.
7 Veisatkaa Herralle kiitosvirsi, soittakaa kanteleilla kiitosta meidän Jumalallemme.
Редом певајте Господу хвалу, ударајте Богу нашем у гусле.
8 Hän peittää pilvillä taivaan ja valmistaa sateen maalle; hän kasvattaa ruohon vuorille
Он застире небо облацима, спрема земљи дажд, чини те расте на горама трава;
9 ja antaa ruuan eläimille, kaarneen pojillekin, kun ne huutavat.
Даје стоци пићу њену, и вранићима, који вичу к Њему.
10 Ei kelpaa hänelle hevosen voima, ei hän mielisty miehen jalkojen nopeuteen:
Не мари за силу коњску, нити су Му мили краци човечији.
11 Herra mielistyy niihin, jotka häntä pelkäävät, jotka panevat toivonsa hänen armoonsa.
Мили су Господу они који Га се боје, који се уздају у милост Његову.
12 Kiitä Herraa, Jerusalem. Ylistä Jumalaasi, Siion.
Слави, Јерусалиме, Господа; хвали Бога свог, Сионе!
13 Sillä hän tekee lujiksi sinun porttiesi salvat; hän siunaa sinun lapsesi sinun keskelläsi.
Јер Он утврђује преворнице врата твојих, благосиља синове твоје у теби.
14 Hän hankkii rauhan sinun rajojesi sisälle, ravitsee sinut parhaalla nisulla.
Ограђује међе твоје миром, насићава те једре пшенице.
15 Hän lähettää sanansa maahan, nopeasti kiitää hänen käskynsä.
Шаље говор свој на земљу, брзо тече реч Његова.
16 Hän antaa sataa lunta niinkuin villaa ja sirottaa härmää niinkuin tuhkaa.
Даје снег као вуну, сипа иње као пепео.
17 Hän viskaa rakeitansa niinkuin leivänmuruja; kuka voi kestää hänen pakkastansa?
Баца град свој као залогаје, пред мразом Његовим ко ће остати?
18 Hän lähettää sanansa ja sulattaa rakeet; hän panee tuulensa puhaltamaan, ja vedet virtaavat.
Пошаље реч своју, и све се раскрави; дуне духом својим, и потеку воде.
19 Hän ilmoittaa sanansa Jaakobille, käskynsä ja oikeutensa Israelille.
Он је јавио реч своју Јакову, наредбе и судове своје Израиљу.
20 Niin hän ei ole tehnyt yhdellekään pakanakansalle, ja hänen oikeuksiansa ne eivät tunne. Halleluja!
Ово није учинио ни једном другом народу, и судова Његових они не знају. Алилуја!

< Psalmien 147 >