Psalmien 137

1 Baabelin virtain vierillä-siellä me istuimme ja itkimme, kun Siionia muistelimme.

На водама вавилонским сеђасмо и плакасмо опомињући се Сиона.

2 Pajuihin, joita siellä oli, me ripustimme kanteleemme.

О врбама сред њега вешасмо харфе своје.

3 Sillä vangitsijamme vaativat meiltä siellä lauluja ja orjuuttajamme iloa: "Veisatkaa meille Siionin virsiä".

Онде искаху који нас заробише да певамо, и који нас оборише да се веселимо: "Певајте нам песму сионску."

4 Kuinka me voisimme veisata Herran virsiä vieraalla maalla?

Како ћемо певати песму Господњу у земљи туђој?

5 Jos minä unhotan sinut, Jerusalem, niin unhota sinä minun oikea käteni.

Ако заборавим тебе, Јерусалиме, нека ме заборави десница моја.

6 Tarttukoon kieleni suuni lakeen, ellen minä sinua muista, ellen pidä Jerusalemia ylimpänä ilonani.

Нека прионе језик мој за уста моја, ако тебе не успамтим, ако не уздржим Јерусалима сврх весеља свог.

7 Muista, Herra, Jerusalemin tuhopäivä, kosta se Edomin lapsille, jotka sanoivat: "Hajottakaa se, hajottakaa perustuksia myöten!"

Напомени, Господе, синовима Едомовим дан јерусалимски, кад говорише: Раскопајте, раскопајте га до темеља.

8 Tytär Baabel, sinä häviön oma, autuas se, joka sinulle kostaa kaiken, minkä olet meille tehnyt!

Кћери вавилонска, крвницо, благо ономе ко ти плати за дело које си нама учинила!

9 Autuas se, joka ottaa sinun pienet lapsesi ja murskaa ne kallioon!

Благо ономе који узме и разбије децу твоју о камен.