Psalmien 12

1 Veisuunjohtajalle; matalassa äänialassa; Daavidin virsi. Auta, Herra, sillä hurskaat ovat hävinneet, uskolliset ovat kadonneet ihmislasten joukosta.

Помагај, Господе; јер неста светих, јер је мало верних међу синовима човечијим

2 He puhuvat valhetta toinen toisellensa, puhuvat liukkain huulin, kaksimielisin sydämin.

Лаж говоре један другом, уснама лажљивим говоре из срца дволичног.

3 Hävittäköön Herra kaikki liukkaat huulet, kielen, joka kerskuen puhuu,

Истребиће Господ сва уста лажљива, језик величави,

4 ne, jotka sanovat: "Kielemme voimalla me olemme väkevät; huulemme ovat meidän tukemme; kuka on meille herra?"

Људе, који говоре: Језиком смо јаки, уста су наша у нас, ко је господар над нама?

5 "Kurjien sorron tähden, köyhien huokausten tähden minä nyt nousen", sanoo Herra, "tuon pelastuksen sille, joka sitä huoaten ikävöitsee".

Видећи страдање невољних и уздисање ништих, сад ћу устати, вели Господ, и избавити оног коме злобе

6 Herran sanat ovat selkeitä sanoja, hopeata, joka kirkkaana valuu sulattimesta maahan, seitsenkertaisesti puhdistettua.

Речи су Господње речи чисте, сребро у ватри очишћено од земље, седам пута претопљено.

7 Sinä, Herra, varjelet heitä, suojelet hänet iäti tältä sukukunnalta.

Ти ћеш нас, Господе, одбранити, и сачувати нас од рода овог довека.

8 Yltympäri jumalattomat rehentelevät, kun kataluus pääsee valtaan ihmislasten seassa.

Безбожници иду наоколо; кад се они подижу, срамоте се синови човечији.