Psalmien 108

1 Laulu; Daavidin virsi. Minun sydämeni on valmis, Jumala, minä tahdon veisata ja soittaa; valmis on minun sieluni.

Готово је срце моје, Боже; певаћу и хвалићу заједно са славом својом.

2 Heräjä, harppu ja kannel. Minä tahdon herättää aamuruskon.

Прени се псалтире и гусле, устаћу рано.

3 Herra, sinua minä kiitän kansojen joukossa ja veisaan sinun kiitostasi kansakuntien keskellä.

Славићу Тебе, Господе, по народима, појаћу Теби по племенима.

4 Sillä suuri on sinun armosi ja ulottuu ylitse taivasten ja sinun totuutesi hamaan pilviin asti.

Јер је сврх небеса милост Твоја и до облака истина Твоја.

5 Korota itsesi yli taivasten, Jumala, ja levitköön sinun kunniasi yli kaiken maan.

Узвиси се више небеса, Боже, и по свој земљи нека буде слава Твоја!

6 Että sinun rakkaasi pelastetuiksi tulisivat, auta oikealla kädelläsi ja vastaa minulle.

Да би се избавили мили Твоји, помози десницом својом, и услиши ме.

7 Jumala on puhunut pyhäkössänsä. Minä riemuitsen, minä jaan Sikemin ja mittaan Sukkotin laakson.

Бог рече у светињи својој: "Веселићу се, разделићу Сихем, и долину Сокот размерићу.

8 Minun on Gilead, ja minun on Manasse; Efraim on minun pääni suojus, Juuda minun valtikkani.

Мој је Галад, мој је Манасија, Јефрем је крепост главе моје, Јуда скиптар мој.

9 Mooab on minun pesuastiani, Edomiin minä viskaan kenkäni, minä riemuitsen Filistean maasta.

Моав је чаша из које се умивам, Едому ћу пружити обућу своју; над земљом филистејском попеваћу."

10 Kuka vie minut varustettuun kaupunkiin? Kuka saattaa minut Edomiin?

Ко ће ме одвести у тврди град? Ко ће ме отпратити до Едома?

11 Etkö sinä, Jumala, hyljännyt meitä? Et lähtenyt, Jumala, meidän sotajoukkojemme kanssa!

Зар нећеш Ти, Боже, који си нас одбацио, и не идеш, Боже, с војскама нашим?

12 Anna meille apu ahdistajaa vastaan, sillä turha on ihmisten apu.

Дај нам помоћ у тескоби, одбрана је човечија узалуд.

13 Jumalan voimalla me teemme väkeviä tekoja; hän tallaa meidän vihollisemme maahan.

Богом смо јаки; Он гази непријатеље наше.