Sananlaskujen 8
1 Eikö viisaus kutsu, eikö taito anna äänensä kuulua?
Не виче ли мудрост? И разум не пушта ли глас свој?
2 Ylös kummuille, tien viereen, polkujen risteyksiin hän on asettunut.
Наврх висина, на путу, на распутицама стоји,
3 Porttien pielissä, kaupungin portilla, oviaukoissa hän huutaa:
Код врата, на уласку у град, где се отварају врата, виче:
4 "Teitä minä kutsun, miehet, ja ihmislapsille kaikuu minun ääneni.
Вас вичем, о људи, и глас свој обраћам к синовима људским.
5 Tulkaa, yksinkertaiset, mieleviksi; tulkaa järkeviksi, te tyhmät.
Научите се луди мудрости, и безумни оразумите се.
6 Kuulkaa, sillä jalosti minä puhun, ja avaan huuleni puhumaan, mikä oikein on;
Слушајте, јер ћу говорити велике ствари, и усне моје отварајући се казиваће шта је право.
7 sillä totuutta minun suuni haastaa, ja jumalattomuus on minun huulilleni kauhistus.
Јер уста моја говоре истину, и мрска је уснама мојим безбожност.
8 Vanhurskaat ovat minun suuni sanat kaikki, ei ole niissä mitään petollista, ei väärää.
Праве су све речи уста мојих, ништа нема у њима криво ни изопачено.
9 Ne ovat kaikki oikeat ymmärtäväiselle, suorat niille, jotka löysivät tiedon.
Све су обичне разумном и праве су онима који налазе знање.
10 Ottakaa minun kuritukseni, älkääkä hopeata, ja tieto ennen valituinta kultaa.
Примите наставу моју, а не сребро, и знање радије него најбоље злато.
11 Sillä parempi on viisaus kuin helmet, eivät mitkään kalleudet vedä sille vertaa.
Јер је боља мудрост од драгог камења, и шта је год најмилијих ствари не могу се изједначити с њом.
12 Minä, viisaus, olen perehtynyt mielevyyteen, olen löytänyt tiedon ja taidollisuuden.
Ја мудрост боравим с разборитошћу, и разумно знање налазим.
13 Herran pelko on pahan vihaamista. Kopeutta ja ylpeyttä, pahaa tietä ja kavalaa suuta minä vihaan.
Страх је Господњи мржња на зло; ја мрзим на поноситост и на охолост и на зли пут и на уста опака.
14 Minulla on neuvo ja neuvokkuus; minä olen ymmärrys, minulla on voima.
Мој је савет и шта год јесте; ја сам разум и моја је сила.
15 Minun avullani kuninkaat hallitsevat, ruhtinaat säädöksensä vanhurskaasti säätävät.
Мном цареви царују, и владаоци постављају правду.
16 Minun avullani päämiehet vallitsevat ja ylhäiset, maan tuomarit kaikki.
Мном владају кнезови и поглавари и све судије земаљске.
17 Minä rakastan niitä, jotka minua rakastavat, ja jotka minua varhain etsivät, ne löytävät minut.
Ја љубим оне који мене љубе, и који ме добро траже налазе ме.
18 Minun tykönäni on rikkaus ja kunnia, ikivanha varallisuus ja vanhurskaus.
У мене је богатство и слава, постојано добро и правда.
19 Minun hedelmäni on parempi kuin kulta, kuin puhtain kulta, minun antamani voitto valituinta hopeata parempi.
Плод је мој бољи од злата и од најбољег злата, и добитак је мој бољи и од најбољег сребра.
20 Minä vaellan vanhurskauden polkua, oikeuden teitten keskikohtaa,
Путем праведним ходим, посред стаза правице,
21 antaakseni niille, jotka minua rakastavat, pysyvän perinnön ja täyttääkseni heidän aarrekammionsa.
Да онима који ме љубе дам оно што јесте, и ризнице њихове да напуним.
22 Herra loi minut töittensä esikoiseksi, ensimmäiseksi teoistaan, ennen aikojen alkua.
Господ ме је имао у почетку пута свог, пре дела својих, пре сваког времена.
23 Iankaikkisuudesta minä olen asetettu olemaan, alusta asti, hamasta maan ikiajoista.
Пре векова постављена сам, пре почетка, пре постања земље.
24 Ennenkuin syvyyksiä oli, synnyin minä, ennenkuin oli lähteitä, vedestä rikkaita.
Кад још не беше бездана, родила сам се, кад још не беше извора обилатих водом.
25 Ennenkuin vuoret upotettiin paikoilleen, ennen kukkuloita, synnyin minä,
Пре него се горе основаше, пре хумова ја сам се родила;
26 kun hän ei vielä ollut tehnyt maata, ei mantua, ei maanpiirin tomujen alkuakaan.
Још не беше начинио земље ни поља ни почетка праху васиљенском;
27 Kun hän taivaat valmisti, olin minä siinä, kun hän veti piirin syvyyden pinnalle,
Кад је уређивао небеса, онде бејах; кад је размеравао круг над безданом.
28 kun hän teki vahvoiksi pilvet korkeudessa, kun syvyyden lähteet saivat voiman,
Кад је утврђивао облаке горе и крепио изворе бездану;
29 kun hän merelle asetti sen rajat, että vedet eivät kävisi hänen käskynsä yli, kun hän vahvisti maan perustukset,
Кад је постављао мору међу и водама да не преступају заповести Његове, кад је постављао темеље земљи;
30 silloin minä hänen sivullansa hoidokkina olin, ihastuksissani olin päivästä päivään ja leikitsin hänen edessänsä kaikin ajoin;
Тада бејах код Њега храњеница, бејах Му милина сваки дан, и весељах се пред Њим свагда;
31 leikitsin hänen maanpiirinsä päällä, ja ihastukseni olivat ihmislapset.
Весељах се на васиљени Његовој, и милина ми је са синовима људским.
32 Siis te, lapset, kuulkaa minua; autuaat ne, jotka noudattavat minun teitäni!
Тако, дакле, синови, послушајте ме, јер благо онима који се држе путева мојих.
33 Kuritusta kuulkaa, niin viisastutte; älkää sen antako mennä menojaan.
Слушајте наставу, и будите мудри, и немојте је одбацити.
34 Autuas se ihminen, joka minua kuulee, valvoo minun ovillani päivästä päivään, vartioitsee minun ovieni pieliä!
Благо човеку који ме слуша стражећи на вратима мојим сваки дан и чувајући прагове врата мојих.
35 Sillä joka minut löytää, löytää elämän ja saa Herran mielisuosion.
Јер ко мене налази, налази живот и добија љубав од Господа.
36 Mutta joka menee minusta harhaan, saa vahingon sielullensa; kaikki, jotka minua vihaavat, rakastavat kuolemaa."
А ко о мене греши, чини криво души својој; сви који мрзе на ме, љубе смрт.
