Sananlaskujen 6
1 Poikani, jos olet ketä lähimmäisellesi taannut, lyönyt kättä vieraalle;
Сине мој, кад се подјемчиш за пријатеља свог, и даш руку своју туђинцу,
2 jos olet kietoutunut oman suusi sanoihin, joutunut suusi sanoista kiinni,
Везао си се речима уста својих, ухватио си се речима уста својих.
3 niin tee toki, poikani, pelastuaksesi tämä, koska olet joutunut lähimmäisesi kouriin: Mene, heittäydy maahan ja ahdista lähimmäistäsi;
Зато учини тако, сине мој, и опрости се, јер си допао у руке ближњему свом; иди, припадни, и навали на ближњег свог.
4 Älä suo silmillesi unta äläkä silmäluomillesi lepoa.
Не дај сна очима својим, ни веђама својим дрема.
5 Pelastaudu käsistä niinkuin gaselli, niinkuin lintu pyydystäjän käsistä.
Отми се као срна из руке ловцу, и као птица из руке птичару.
6 Mene, laiska, muurahaisen tykö, katso sen menoja ja viisastu.
Иди к мраву, лењивче, гледај путеве његове, и омудрај.
7 Vaikka sillä ei ole ruhtinasta, ei päällysmiestä eikä hallitsijaa,
Нема вођу ни управитеља ни господара;
8 se kuitenkin hankkii leipänsä kesällä ja kokoaa varastoon ruokansa elonaikana.
И опет приправља лети себи храну, збира уз жетву пићу своју.
9 Kuinka kauan sinä, laiska, makaat, milloinka nouset unestasi?
Докле ћеш, лењивче, лежати? Кад ћеш устати од сна свог?
10 Nuku vielä vähän, torku vähän, makaa vähän ristissä käsin,
Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да прилегнеш,
11 niin köyhyys käy päällesi niinkuin rosvo ja puute niinkuin asestettu mies.
У том ће доћи сиромаштво твоје као путник и оскудица твоја као оружан човек.
12 Kelvoton ihminen, väärä mies on se, joka kulkee suu täynnä vilppiä,
Човек неваљао и нитков ходи са злим устима;
13 silmää iskee, jaloillaan merkkiä antaa, sormillansa viittoo,
Намигује очима, говори ногама, показује прстима;
14 kavaluus mielessä, pahaa aina hankitsee, riitoja rakentaa.
Свака му је опачина у срцу, кује зло свагда, замеће свађу.
15 Sentähden hänen turmionsa tulee yhtäkkiä, tuokiossa hänet rusennetaan, eikä apua ole.
Зато ће уједанпут доћи погибао његова, часом ће се сатрти и неће бити лека.
16 Näitä kuutta Herra vihaa, ja seitsemää hänen sielunsa kauhistuu:
На ово шесторо мрзи Господ, и седмо је гад души његовој:
17 ylpeitä silmiä, valheellista kieltä, käsiä, jotka vuodattavat viatonta verta,
Очи поносите, језик лажљив и руке које проливају крв праву,
18 sydäntä, joka häijyjä juonia miettii, jalkoja, jotka kiiruusti juoksevat pahaan,
Срце које кује зле мисли, ноге које брзо трче на зло,
19 väärää todistajaa, joka valheita puhuu, ja riidan rakentajaa veljesten kesken.
Лажан сведок који говори лаж, и ко замеће свађу међу браћом.
20 Säilytä, poikani, isäsi käsky äläkä hylkää äitisi opetusta.
Чувај, сине мој, заповест оца свог, и не остављај науке матере своје.
21 Pidä ne aina sydämellesi sidottuina, kääri ne kaulasi ympärille.
Привежи их себи на срце засвагда, и свежи их себи око грла.
22 Kulkiessasi ne sinua taluttakoot, maatessasi sinua vartioikoot, herätessäsi sinua puhutelkoot.
Куда год пођеш, водиће те; кад заспиш, чуваће те; кад се пробудиш, разговараће те;
23 Sillä käsky on lamppu, opetus on valo, ja kurittava nuhde on elämän tie,
Јер је заповест жижак, и наука је видело, и пут је животни карање које поучава;
24 että varjeltuisit pahasta naisesta, vieraan vaimon liukkaasta kielestä.
Да те чувају од зле жене, од језика којим ласка жена туђа.
25 Älköön sydämesi himoitko hänen kauneuttaan, älköönkä hän sinua katseillaan vangitko.
Не зажели у срцу свом лепоту њену, и немој да те ухвати веђама својим.
26 Sillä porttonaisen tähden menee leipäkakkukin, ja naitu nainen pyydystää kallista sielua.
Јер са жене курве спада човек на комад хлеба, и жена пуста лови драгоцену душу.
27 Voiko kukaan kuljettaa tulta helmassaan, puvun häneltä palamatta?
Хоће ли ко узети огња у недра, а хаљине да му се не упале?
28 Voiko kukaan kävellä hiilloksella, jalkain häneltä kärventymättä?
Хоће ли ко ходити по живом угљевљу, а ногу да не ожеже?
29 Samoin käy sen, joka menee lähimmäisensä vaimon luo: ei jää rankaisematta kukaan, joka häneen kajoaa.
Тако бива ономе који иде к жени ближњег свог; неће бити без кривице ко је се год дотакне.
30 Eikö halveksita varasta, vaikka hän olisi nälissään varastanut hengenpiteikseen?
Не срамоте лупежа који украде да насити душу своју, будући гладан;
31 Onhan hänen, jos tavataan, seitsenkertaisesti korvattava, annettava kaikki talonsa varat.
Него кад га ухвате плати самоседмо, да све имање дома свог.
32 Joka vaimon kanssa avion rikkoo, on mieletön; itsensä menettää, joka niin tekee.
Али ко учини прељубу са женом, безуман је, душу своју губи ко тако чини;
33 Hän saa vaivan ja häpeän, eikä hänen häväistystään pyyhitä pois.
Муке и руга допада, и срамота се његова не може избрисати.
34 Sillä luulevaisuus nostaa miehen vihan, ja säälimätön on hän koston päivänä.
Јер је љубавна сумња жестока у мужа и не штеди на дан освете;
35 Ei hän huoli mistään lunastusmaksusta, ei suostu, vaikka kuinka lahjaasi lisäät.
Не мари ни за какав откуп, и не прима ако ћеш и много дарова давати.
