Sananlaskujen 5
1 Poikani, kuuntele minun viisauttani, kallista korvasi minun taidolleni
Сине мој, слушај мудрост моју, к разуму мом пригни ухо своје,
2 ottaaksesi vaarin taidollisuudesta, ja huulesi säilyttäkööt tiedon.
Да се држиш разборитости, и усне твоје да хране знање.
3 Sillä hunajaa tiukkuvat vieraan vaimon huulet, hänen suunsa on öljyä liukkaampi.
Јер с усана туђе жене капље мед, и грло јој је мекше од уља;
4 Mutta lopulta hän on karvas kuin koiruoho, terävä kuin kaksiteräinen miekka.
Али јој је последак горак као пелен, оштар као мач с обе стране оштар.
Ноге јој силазе к смрти, до пакла допиру кораци њени. (Sheol h7585)
6 Ei käy hän elämän tasaista polkua, hänen tiensä horjuvat hänen huomaamattaan.
Да не би мерио пут животни, савијају се стазе њене да не знаш.
7 Niinpä, lapset, kuulkaa minua, älkää väistykö minun suuni sanoista.
Зато, децо, послушајте мене, и не одступајте од речи уста мојих.
8 Pidä tiesi kaukana tuollaisesta äläkä lähesty hänen majansa ovea,
Нека је далеко од ње пут твој, и не приближуј се к вратима куће њене,
9 ettet antaisi muille kunniaasi etkä vuosiasi armottomalle,
Да не би дао другима славе своје и година својих немилостивоме,
10 ettei sinun tavarasi ravitsisi vieraita, sinun vaivannäkösi joutuisi toisen taloon
Да се не би туђинци наситили твог блага и труд твој да не би био у туђој кући,
11 ja ettet lopulta päätyisi huokailemaan ruumiisi ja lihasi riutuessa
И да не ридаш на послетку, кад се строши месо твоје и тело твоје,
12 ja sanomaan: "Miksi minä kuritusta vihasin ja sydämeni halveksui nuhdetta?
И кажеш: Како мрзих на наставу, и како срце моје презира карање!
13 Miksi en kuullut neuvojaini ääntä, kallistanut korvaani opettajilleni?
И не послушах глас учитеља својих, и не пригнух уха свог к онима који ме учаху!
14 Olin joutua kokonaan turmion omaksi keskellä seurakunnan ja kansankokouksen."
Умало не западох у свако зло усред збора и скупштине.
15 Juo vettä omasta säiliöstäsi, sitä, mikä omasta kaivostasi juoksee.
Пиј воду из свог студенца и што тече из твог извора.
16 Vuotaisivatko sinun lähteesi kadulle, toreille sinun vesiojasi!
Нека се разливају твоји извори на поље, и потоци по улицама.
17 Olkoot ne sinun omasi yksin, älkööt vierasten sinun ohessasi.
Имај их сам за се, а не туђин с тобом.
18 Olkoon sinun lähteesi siunattu, ja iloitse nuoruutesi vaimosta.
Благословен да је извор твој, и весели се женом младости своје;
19 Armas peura, suloinen vuorikauris-hänen rintansa sinua aina riemulla ravitkoot, hurmautuos alati hänen rakkaudestaan.
Нека ти је као кошута мила и као срна љупка; дојке њене нека те опијају у свако доба, у љубави њеној посрћи једнако.
20 Miksi, poikani, hurmautuisit irstaaseen naiseen ja syleilisit vieraan vaimon povea?
А зашто би, сине, посртао за туђинком и голио недра туђој,
21 Sillä Herran silmien edessä ovat miehen tiet, ja hän tutkii kaikki hänen polkunsa.
Кад су пред очима Господу путеви свачији, и мери све стазе његове?
22 Jumalattoman vangitsevat hänen rikoksensa, ja hän tarttuu oman syntinsä pauloihin.
Безбожника ће ухватити његова безакоња, и у ужа греха својих заплешће се;
23 Kurittomuuteensa hän kuolee ja suistuu harhaan suuressa hulluudessaan.
Умреће без наставе, и од мноштва лудости своје лутаће.
