Sananlaskujen 29
1 Kuritusta saanut mies, joka niskurina pysyy, rusennetaan äkisti, eikä apua ole.
Човек који по карању остаје тврдоглав, уједанпут ће пропасти, да неће бити лека.
2 Hurskaitten enentyessä kansa iloitsee, mutta jumalattoman hallitessa kansa huokaa.
Кад се умножавају праведници, весели се народ; а кад влада безбожник, уздише народ.
3 Viisautta rakastavainen on isällensä iloksi, mutta porttojen seuratoveri hävittää varansa.
Ко љуби мудрост, весели оца свог; а ко се дружи с курвама, расипа своје добро.
4 Oikeudella kuningas pitää maan pystyssä, mutta verojen kiskoja sen hävittää.
Цар правдом подиже земљу; а ко узима мито, сатире је.
5 Mies, joka lähimmäistään liehakoitsee, virittää verkon hänen askeleilleen.
Ко ласка пријатељу свом, разапиње мрежу ногама његовим.
6 Pahalle miehelle on oma rikos paulaksi, mutta vanhurskas saa riemuita ja iloita.
У греху је злог човека замка, а праведник пева и весели се.
7 Vanhurskas tuntee vaivaisten asian, mutta jumalaton ei siitä mitään ymmärrä.
Праведник разуме парбу невољних, а безбожник не мари да зна.
8 Pilkkaajat kaupungin villitsevät, mutta viisaat hillitsevät vihan.
Подсмевачи распаљују град, а мудри утишавају гнев.
9 Viisas mies kun käräjöi hullun miehen kanssa, niin tämä reutoo ja nauraa eikä asetu.
Мудар човек кад се пре с лудим, или се срдио или смејао, нема мира.
10 Murhamiehet vihaavat nuhteetonta, oikeamielisten henkeä he väijyvät.
Крвопије мрзе на безазленога, а прави се брину за душу његову.
11 Tyhmä purkaa kaiken sisunsa, mutta viisas sen viimein tyynnyttää.
Сав гнев свој излива безумник, а мудри уставља га натраг.
12 Hallitsija, joka kuuntelee valhepuheita, saa palvelijoikseen pelkkiä jumalattomia.
Који кнез слуша лажне речи, све су му слуге безбожне.
13 Köyhä ja sortaja kohtaavat toisensa; kumpaisenkin silmille Herra antaa valon.
Сиромах и који даје на добит сретају се; обојици Господ просветљује очи.
14 Kuninkaalla, joka tuomitsee vaivaisia oikein, on valtaistuin iäti vahva.
Који цар право суди сиромасима, његов ће престо стајати довека.
15 Vitsa ja nuhde antavat viisautta, mutta kuriton poika on äitinsä häpeä.
Прут и кар дају мудрост, а дете пусто срамоти матер своју.
16 Kun jumalattomat lisääntyvät, lisääntyy rikos, mutta vanhurskaat saavat nähdä, kuinka he kukistuvat.
Кад се умножавају безбожници, умножавају се греси, а праведници ће видети пропаст њихову.
17 Kurita poikaasi, niin hän sinua virvoittaa ja sielullesi herkkuja tarjoaa.
Карај сина свог, и смириће те, и учиниће милину души твојој.
18 Missä ilmoitus puuttuu, siinä kansa käy kurittomaksi; autuas se, joka noudattaa lakia.
Кад нема утваре, расипа се народ; а ко држи закон, благо њему!
19 Ei ota palvelija sanoista ojentuakseen: hän kyllä ymmärtää, mutta ei tottele.
Речима се не поправља слуга, јер ако и разуме, опет не слуша.
20 Näet miehen, kärkkään puhumaan-enemmän on toivoa tyhmästä kuin hänestä.
Јеси ли видео човека наглог у беседи својој? Више има надања од безумног него од њега.
21 Jos palvelijaansa nuoresta pitäen hemmottelee, tulee hänestä lopulta kiittämätön.
Ако ко мази слугу од малена, он ће најпосле бити син.
22 Pikavihainen mies nostaa riidan, ja kiukkuinen tulee rikkoneeksi paljon.
Гневљив човек замеће свађу, и ко је напрасит, много греши.
23 Ihmisen alentaa hänen oma ylpeytensä, mutta alavamielinen saa kunnian.
Охолост понижује човека, а ко је смеран духом, добија славу.
24 Joka käy osille varkaan kanssa, se sieluansa vihaa; hän kuulee vannotuksen, mutta ei ilmaise mitään.
Ко дели с лупежем, мрзи на своју душу, чује проклетство и не проказује.
25 Ihmispelko panee paulan, mutta Herraan luottavainen on turvattu.
Страшљив човек меће себи замку; а ко се у Господа узда, биће у високом заклону.
26 Hallitsijan suosiota etsivät monet, mutta Herralta tulee miehelle oikeus.
Многи траже лице владаочево, али је од Господа суд свакоме.
27 Vääryyden mies on vanhurskaille kauhistus, ja oikean tien kulkija on kauhistus jumalattomalle.
Праведнима је мрзак неправедник, а безбожнику је мрзак ко право ходи.
