Sananlaskujen 27
1 Älä huomispäivästä kersku, sillä et tiedä, mitä mikin päivä synnyttää.
Не хвали се сутрашњим даном, јер не знаш шта ће дан донети.
2 Kehukoon sinua toinen, ei oma suusi; vieras, eikä omat huulesi.
Нека те хвали други, а не твоја уста, туђин, а не твоје усне.
3 Raskas on kivi ja painava hiekka, mutta molempia raskaampi hullun suuttumus.
Тежак је камен, и песак је тежак; али је гнев безумников тежи од обога.
4 Kiukku on julma, viha on niinkuin tulva; mutta kuka voi kestää luulevaisuutta?
Јарост је немилостива, и гнев је плах; али ко ће одолети зависти?
5 Parempi julkinen nuhde kuin salattu rakkaus.
Бољи је јавни укор него тајна љубав.
6 Ystävän lyönnit ovat luotettavat, mutta vihamiehen suutelot ylenpalttiset.
Ударци од пријатеља истинити су, а целиви ненавидникови лажни.
7 Kylläinen polkee hunajaakin, nälkäiselle on kaikki karvaskin makeata.
Душа сита гази саће, а гладној души слатко је све што је горко.
8 Kuin pesästään paennut lintu, on mies paossa kotipaikoiltaan.
Каква је птица која одлети из свог гнезда, такав је човек који отиде из свог места.
9 Öljy ja suitsuke ilahuttavat sydämen; samoin ystävän hellyys, alttiisti neuvoja antavainen.
Уље и кад весели срце, тако је пријатељ сладак саветом срдачним.
10 Ystävääsi ja isäsi ystävää älä hylkää, äläkä hätäpäivänäsi mene veljesi taloon: parempi läheinen naapuri kuin kaukainen veli.
Не остављај пријатеља свог ни пријатеља оца свог, и у кућу брата свог не улази у несрећи својој: бољи је сусед близу него брат далеко.
11 Viisastu, poikani, ja ilahuta minun sydämeni, niin minä voin antaa herjaajalleni vastauksen.
Сине мој, буди мудар и обрадуј срце моје, да имам шта одговорити ономе ко ме ружи.
12 Mielevä näkee vaaran ja kätkeytyy, mutta yksinkertaiset käyvät kohti ja saavat vahingon.
Паметан човек види зло и склони се, а луди иду даље и плаћају.
13 Ota siltä vaatteet, joka toista takasi, ja ota häneltä pantti vieraan naisen tähden.
Узми хаљину ономе који се подјемчи за туђина, и узми залог од њега за туђинку.
14 Joka siunaa ystäväänsä isoäänisesti aamulla varhain, sille se luetaan kiroukseksi.
Ко благосиља пријатеља свог на глас рано устајући, примиће му се за клетву.
15 Räystäästä tippuva vesi sadepäivänä ja toraisa vaimo ovat yhdenveroiset.
Непрестано капање кад је велик дажд, и жена свадљива, једно су;
16 Joka tahtoo hänet salassa pitää, se tuulta salassa pitää, se tavoittaa öljyä oikeaan käteensä.
Ко је уставља, уставља ветар, и она се одаје као мирисаво уље у десници.
17 Rauta rautaa hioo, ja ihminen toistansa hioo.
Гвожђе се гвожђем оштри, тако човек оштри лице пријатеља свог.
18 Joka viikunapuuta hoitaa, saa syödä sen hedelmää; ja joka isännästänsä vaarin pitää, se tulee kunniaan.
Ко чува смокву, јешће род њен; тако ко чува господара свог, биће поштован.
19 Niinkuin kasvot kuvastuvat vedessä, niin ihmisen sydän toisessa ihmisessä.
Како је у води лице према лицу, тако је срце човечије према човеку.
Гроб и пропаст никада се не могу заситити, тако очи човечије никада нису сите. (Sheol h7585)
21 Hopealle sulatin, kullalle uuni; mies maineensa mukainen.
Сребро у топионици и злато у пећи а човек у устима оног који га хвали познаје се.
22 Survo hullua huhmaressa, petkelellä surveitten seassa: ei erkane hänestä hänen hulluutensa.
Да безумнога туцаш у ступи с тучком с прекрупом, не би отишло од њега безумље његово.
23 Tiedä tarkoin, miltä pikkukarjasi näyttää; pidä huoli laumoista.
Добро гледај стоку своју и старај се за стада своја.
24 Sillä eivät aarteet säily iäti; ja pysyykö kruunukaan polvesta polveen?
Јер богатство не траје довека нити круна од колена до колена.
25 Kun heinä on mennyt ja tuore äpäre tulee näkyviin ja ruoho on koottu vuorilta,
Кад трава нарасте и покаже се зелен, купи се трава по планинама.
26 on sinulla karitsoita puvuksesi ja vuohipukkeja pellon ostohinnaksi
Јагањци су ти за одело, и јарићи цена за њиву.
27 ja vuohenmaitoa kyllin ravinnoksesi, perheesi ravinnoksi ja palvelijatartesi elatukseksi.
И доста има млека козјег теби за јело, и за јело твом дому и за храну твојим девојкама.
