Sananlaskujen 20
1 Viini on pilkkaaja, väkijuoma remunpitäjä; eikä ole viisas kenkään, joka siitä hoipertelee.
Вино је подсмевач и силовито пиће немирник, и ко год за њим лута неће бити мудар.
2 Kuninkaan peljättäväisyys on kuin nuoren leijonan kiljunta; joka hänet vihoittaa, se henkensä rikkoo.
Страх је царев као рика младог лава; ко га дражи, греши својој души.
3 On kunniaksi miehelle riitaa karttaa, mutta kaikki hullut riitaa haastavat.
Слава је човеку да се окани свађе; а ко је год безуман, уплеће се.
4 Syksyllä ei laiska kynnä; elonaikana hän tyhjää tapailee.
Ради зиме ленивац не оре; проси о жетви, и ништа не добија.
5 Kuin syvät vedet ovat miehen sydämen aivoitukset, mutta ymmärtäväinen mies ne ammentaa esiin.
Савет је у срцу човечијем дубока вода, али човек разуман црпе га.
6 Monet huutavat hyvyyttänsä kukin, mutta kuka löytää luotettavan miehen?
Највише људи хвали се својом добротом; али ко ће наћи човека истинитог?
7 Vanhurskas vaeltaa nuhteettomasti, onnelliset ovat lapset hänen jälkeensä.
Праведник једнако ходи у безазлености својој; благо синовима његовим после њега!
8 Kuningas istuu tuomioistuimella, hän silmillänsä perkaa kaiken pahan pois.
Цар седећи на престолу судском расипа очима својим свако зло.
9 Kuka voi sanoa: "Olen puhdistanut sydämeni, olen puhdas synnistäni"?
Ко може рећи: Очистио сам срце своје, чист сам од греха свог?
10 Kahtalainen paino ja kahtalainen mitta-molemmat ovat Herralle kauhistus.
Двојак потег и двојака мера, обоје је мрско Господу.
11 Teoistansa tuntee jo poikasenkin, onko hänen menonsa puhdas ja oikea.
По делима својим познаје се и дете хоће ли бити чисто и хоће ли бити право дело његово.
12 Kuulevan korvan ja näkevän silmän-molemmat on Herra luonut.
Ухо које чује, и око које види, обоје је Господ начинио.
13 Älä unta rakasta, ettet köyhtyisi; pidä silmäsi auki, niin saat leipää kyllin.
Не љуби сна, да не осиромашиш; отварај очи своје, и бићеш сит хлеба.
14 "Huonoa, huonoa", sanoo ostaja, mutta mentyänsä pois hän kehuskelee.
Не ваља, не ваља, говори ко купује, а кад отиде онда се хвали.
15 Olkoon kultaa, olkoon helmiä paljon, kallein kalu ovat taidolliset huulet.
Има злата и много бисера, али су мудре усне најдрагоценији накит.
16 Ota siltä vaatteet, joka toista takasi, ja ota häneltä pantti vieraitten puolesta.
Узми хаљину ономе који се подјемчи за туђина, узми залог од њега за туђинку.
17 Makea on miehelle petoksella saatu leipä, mutta perästäpäin hän saa suunsa täyteen soraa.
Сладак је човеку хлеб од преваре, али му се после напуне уста песка.
18 Neuvotellen suunnitelmat vahvistuvat, ja sotaa on sinun käytävä neuvokkuudella.
Мисли се утврђују саветом; зато разумно ратуј.
19 Salaisuuden ilmaisee, joka panettelijana käy; älä siis antaudu avosuisen pariin.
Ко открива тајну, поступа неверно; зато се не мешај с оним који разваљује уста.
20 Joka isäänsä ja äitiänsä kiroaa, sen lamppu sammuu pilkkopimeään.
Ко псује оца свог или матер своју, његов ће се жижак угасити у црном мраку.
21 Tavara, jota aluksi kiivaasti tavoitellaan, ei lopulta tuo siunausta.
Наследство које се из почетка брзо добија, не бива на послетку благословено.
22 Älä sano: "Minä kostan pahan"; odota Herraa, hän auttaa sinua.
Не говори: Вратићу зло. Чекај Господа, и сачуваће те.
23 Kahtalainen paino on Herralle kauhistus, ja väärä vaaka ei ole hyvä.
Мрзак је Господу двојак потег, мерила лажна нису добра.
24 Herralta tulevat miehen askeleet; mitäpä ymmärtäisi tiestänsä ihminen itse?
Од Господа су кораци човечји, а човек како ће разумети пут његов?
25 Ihmiselle on ansaksi luvata hätiköiden pyhä lahja ja vasta perästäpäin harkita lupauksiansa.
Замка је човеку да прождре светињу, и после завета опет да тражи.
26 Viisas kuningas perkaa jumalattomat pois viskimellään ja antaa puimajyrän käydä heidän ylitsensä.
Мудар цар расипа безбожнике и пушта на њих коло.
27 Ihmisen henki on Herran lamppu: se tutkistelee sydämen kammiot kaikki.
Видело је Господње душа човечија, истражује све што је у срцу.
28 Laupeus ja uskollisuus on kuninkaan turva, ja laupeudella hän valtaistuimensa tukee.
Милост и истина чувају цара, и милошћу подупире свој престо.
29 Voima on nuorukaisen kunnia, ja harmaat hapset ovat vanhusten kaunistus.
Слава је младићима сила њихова, а старцима част седа коса.
30 Mustelmat ja haavat puhdistavat pahantekijän, lyönnit puhdistavat sydämen kammiot.
Модрице од боја и ударци који продиру до срца јесу лек зломе.
