Sananlaskujen 2
1 Poikani, jos sinä otat minun sanani varteen ja kätket mieleesi minun käskyni,
Сине мој, ако примиш речи моје, и заповести моје сахраниш код себе,
2 niin että herkistät korvasi viisaudelle ja taivutat sydämesi taitoon-
Да пази ухо твоје на мудрост, и пригнеш срце своје к разуму,
3 niin, jos kutsut ymmärrystä ja ääneesi huudat taitoa,
Ако призовеш мудрост, и к разуму подигнеш глас свој,
4 jos haet sitä kuin hopeata ja etsit sitä kuin aarretta,
Ако га устражиш као сребро, и као сакривено благо ако добро устражиш;
5 silloin pääset ymmärtämään Herran pelon ja löydät Jumalan tuntemisen.
Тада ћеш разумети страх Господњи, и познање Божије наћи ћеш.
6 Sillä Herra antaa viisautta, hänen suustansa lähtee tieto ja taito.
Јер Господ даје мудрост, из Његових уста долази знање и разум.
7 Oikeamielisille hänellä on tallella pelastus, kilpi nuhteettomasti vaeltaville,
Чува правима шта доиста јесте, штит је онима који ходе у безазлености,
8 niin että hän suojaa oikeuden polut ja varjelee hurskaittensa tien.
Да би се држали стаза правих, а Он чува пут светаца својих.
9 Silloin ymmärrät vanhurskauden ja oikeuden ja vilpittömyyden-hyvyyden tien kaiken;
Тада ћеш разумети правду и суд и шта је право, и сваки добри пут.
10 sillä viisaus tulee sydämeesi, ja tieto tulee sielullesi suloiseksi,
Кад дође мудрост у срце твоје, и знање омили души твојој,
11 taidollisuus on sinua varjeleva ja ymmärrys suojeleva sinut.
Помњивост ће пазити на те, разум ће те чувати,
12 Se pelastaa sinut pahojen tiestä, miehestä, joka kavalasti puhuu;
Избављајући те од зла пута, од људи који говоре опаке ствари,
13 niistä, jotka ovat hyljänneet oikeat polut vaeltaaksensa pimeyden teitä;
Који остављају праве путе да иду путевима мрачним,
14 niistä, jotka iloitsevat pahanteosta, riemuitsevat häijystä kavaluudesta,
Који се радују зло чинећи, и играју у злим опачинама;
15 joiden polut ovat mutkaiset ja jotka joutuvat väärään teillänsä. -
Којих су путеви криви, и сами су опаки на стазама својим;
16 Se pelastaa sinut irstaasta naisesta, vieraasta vaimosta, joka sanoillansa liehakoitsee,
Избављајући те од жене туђе, од туђинке, која ласка својим речима,
17 joka on hyljännyt nuoruutensa ystävän ja unhottanut Jumalansa liiton.
Која оставља вођу младости своје, и заборавља завет Бога свог.
18 Sillä hänen huoneensa kallistuu kohti kuolemaa, hänen tiensä haamuja kohden.
Јер к смрти води дом њен, и к мртвима стазе њене.
19 Ei palaja kenkään, joka hänen luoksensa menee, eikä saavu elämän poluille.
Ко год уђе к њој не враћа се, нити излази на пут животни.
20 Niin sinä vaellat hyvien tietä ja noudatat vanhurskasten polkuja.
Зато ходи путем добрих, и држи се стаза праведничких.
21 Sillä oikeamieliset saavat asua maassa, ja nuhteettomat jäävät siihen jäljelle;
Јер ће праведници наставати на земљи, и безазлени ће остати на њој.
22 mutta jumalattomat hävitetään maasta, ja uskottomat siitä reväistään pois.
А безбожни ће се истребити са земље, и безаконици ће се ишчупати из ње.
